Просветни гласник

590

научна хроника

је да се копа тунел и то копање је недавно већ отпочето. Занимљиво ће бити да спомеиемо какви су нредлози изношени пре но гато се решило копање тунела испод канала. Први предлог изнео је Тома Гамон године 1834, који је био у томе, да се иа дно капала спусти широка гвоздена цев, која ће везивати обе обале канала. Саобраћај би се вргаио кроз ту цев. Тај је предлог пропао јер би по предрачуну когатао 460 милијуна Франака. Године 1836 исти Гамон изнео је предлог да се сазида мост преко капала. Да би могле испод моста пролазити и највеће лађе, морао бн бити издигнут преко 50 метара над површином воде. И тај предлог није примљен јер би коштао 4 милијарде Фрапака. Најзад године 1840 предложи Гамон да се канал наспе те да се једним земљоузом састави Фран ■ цуска обала са енглеском. За пролажење лађа да се у насипу оставе три канала. Овај, би насип коштао 830 милијуна Франака. Ио што ни тај предлог из разних узрока не би примљен, изнесе он предлог да се поткопа морски тунел испод канала, који је прнмљен са већом пажњом и који се у последње време п почео да остварује. У горе споменутим предузећима техничким видимо како се западни народп натичу, који ће огромније предузеће извршити а све у смислу да се култура што већма рагаири, и саобраћају што већма препоне склоне. У тој тежњи за напретком ни у колико не попушта саплеменита нам велика држава на северу, која тежећи да размакнуте крајеве своје огромне државе споји жељезничким мрежама, показује у исти мах у коликом је ступњу развијена техничка наука у њој. У Русији је прошле године довршен највећи мост који постоји на свету; подигнут преко највеће европске реке Волге, и износи у дужини \ г / 2 врсте или Г6 километра. Да би схватили то огромно техничко предузеће које кошта неколико милијуна динара, да бацимо један кратак поглед на оне пределе, који су овим мостом везани. Мост је саграђен у губернији Симбирској у иодводном пределу касписког језера, у које утиче Болга заједно са својим многобројним уточицама. Тај је предео, већином раван (изузев тако зване »волгине брежуљке«) и у неколико има карактер степа. Источно од Симбирске губерније долази губеринја Оренбург, кроз чији северни, шумом обрасли, крај протиче Урал; јужни део те губерније већ прелази у Азију, и по њему се простиру широке киргијске степе. У обема тим губернијама јако је развијеча земл^орадња, и сточарство, рудокопња, лов, рибарство и пчеларство. Трговински обрт тих предела, који се у главноме одавде пружа у средину Азије, врши се како на Волги и Уралу, тако и на околним мањим речицмма махом лађама

које опет могу правплно да раде само од Априла до Октобра, док су реке без леда. Других саобраћајних путова готово нема, и што их има врло су незгодни за већи трговински обрт. Не израђени су путови врло много сметали развићу тих покрајина. Стари поштанскидрумовису врло неуређени : једва су само показивали куда пут води. Још године 1876 допре железничка пруга само до варогаи Самаре иа Волги; данас се пружа Москва — Сизранска пруга на десној обали Волге до станице Батраки где се, од како се довришо тај мосг на Волги, сустичу све нруге које иресецају губернију Оренбург. Ма колико да је била жива та караванска радња, опет она није могла толико унапредити трговину између Европс и Азије , као што то чини железпичка пруга. С тога се морало у корист цсле државе провући једна пруга, која ће везати европску и азијску Русију. У правцу у ком се та пруга имала подићи, пречпла је пут велика река Болг а, која је својим изливањем врло много шкодила том саобраћају. С тога се поче озбиљније о томе мислити како да се те препоне уклоне; најзад једини пут био је тај, да се на Волги подигне сталан мост који ће бити сигурна веза између оба та дела света. Грађење моста отпочето је 17 августа 1877 го дине , а 14 Септембра прошле године предат је саобраћају. Саграђен је по плану инжињера Бјелељубскога и кошта до 4,630.000 рубаља. Подигнут је на осамнајест врста (19-2 километра) северно од Сизрена и шест врста (6'4 километра) иза Батракијз а ослања се на два стуба на обалама и једанајест стубова иодигнутих у самој реци. Стубови су од тврдог кречњака а сам мост од гвожђа. Дужина моста износи 1442 метра, тако да између једног стуба до другог има ио 110 метара. Кад се узму у рачун и међупростори на стубовима, онда износи цела дужина моста 169 5 метара. Свега гвожђа у^рошено је 8,600.000 килограма. Мост је издигнут на 24 метра над®средњом површином воде. Радило је на њему 4000 радника. По мосту прелази само једна ируга, и с обе стране остављено је место за пешаке. Чим је тај мост довршен, одма је радња на тој страни руске државе постала много живља. .Тош док се сасвим доврши уралска железничка ируга са својим важним огранцима, онда ће се тек та грана руске трговине највећма развити дакле кад узмогну сибирски производи врло брзо да дођу на све ерропске пијаце. Да оставимо сад грађевине и техничка предузећа у Европи па да пођемо у нови свет у Америку, да видимо каква се предузећа тамо чине. Говорићемо о панамском каиалу. Познато нам је да се од великог континента северне Америке продужује на југ једг* 1 земљоузина, која се даље наставља у јужну Америку,