Просветни гласник

Н А У Ч Н А

те тако веже та два дела света. С једне страно према западу од тог земљоуза простире се великн тихн Океан, а према истоку, прошав кроз караибско море и поред великих Антила, улази се у Атлански океан којим се после стижс у Европу. Велике лађе, које се товаре на западној обали северне Америке и које путују за Европу дошав до Панаме прекидај.у ту свој пут јер не могу од панамске земл.оузине да плове даље, те се цео њихов товар на кратко време мора истоваривати, преносити сувим па тек онда на ново товарити у друге лађе у караибском мору, које ће га кроз атлански океан донети на источну обалу северне Америке и на запад Европе. Кад би се хтело непрестано морем путовати морале би лађе обићи око целе јужне Америке, што је свакако немогуће. Претоваривање робе не само да више кошта, него се ту много и времена губи а уз то долазе још и друге непријатности по трговину и брзи саобраћај.... Све те незгоде пробудиле су код Американаца мисао, да се та земл.оузина једпим гпироким и довољпо дубоким каналом прокопа, те да лађе непосредно из тихог Океана кроз канал прелазе у караибско море, а одавде даље у Атлтски океан. Мисао је та задобијала све више присталица, те се најзад образова друштво, које јо примило на себе, да пројектовани канал између та два светска океана и оствари. Земљоуз је најужи код вароши Панаме а и остали су услови ту били најповољнији те се реши да се прокопа канал близу вароши ГЈанаме, који је прошле године отпочет. Цео посао око копања предводи Фердинанд Лссеис ; посао је сад у највећем разво.ју и ми ћемо да изнесемо неке податке о том врло важном технпчком предузећу. Канал почиње на три километра код вароши Панаме; чемл>иште куда ће он проћи у неколико је равно а у неколико се туда пружа једна грана кордиљерских брегова, коју такође ваља просећи. Тај брдовити део канала пружа се 1 5 километара, и пролази готово кроз сами камен; источно од те планинске греде караибског мора има 45 километара, а заиадно од ње дотихог океана имаће канал 14 километара. Дакле цела дужина канала износи на 74 километра. Инжињер Бутан израчунао је да се мора свега ископати на 75 милијуна кубних метара; од те суме долази 12 милијуна кубних метара меке земље и то испод нивоа морског, а 27,3 50.000 кубних метара земље над нивоом морским ; за тим ископа ће се меке стене свега 1.12 5.000 кубних метара, а тврдог кордиљерског камена на 6,780.000 куб. метара испод водоравна а 27,731.000 кубних метара над водом. Копање се врши нарочитим ?а то конструисаним махинама; њима се по неколико рупа ископа у земљи, па онда те рупе испуне барутом и динамитом; кад

роника 591

се те запаљиве материје запале, оне експлодирају и распуцавају те стене, које сад људи односе и откопавају. Тако су махипе уногребљене код тунела Св. Готхарда, а и код многих других таквих радова. Код панамског каиала употребљена је сад једпа нова махина коју је иронашао ипжињер Брунтон. Шго је најглавније, опа пе ради са експлозивпим материјама: за њу не треба ни барута пи динамита. Изгледа као врло велика бургија која се брзо окреће воденом паром те тако буши земљу што је пред ном. Та машина са снагом водене паре од 30 коњских спага избуши 60 сантиметара за сахат, а го но износи на годину 1000 до 1500 метара као код тунела Св. Готхарда него 4000 до 5000 метара. Једини трошак код ње јесте за угаљ, а кад со он сравни са трошком за барут и динамит, онда изпоси тек само 0 „ део !) Испод Темзе у Лопдону ностоје два тунгла, који вежу једну обалу Темзе са другом, те тако врло много олакшавају саобраћај у тој огромној вароши. То је дало повода Американцима да и они прохопају такав исти тунел испод реке Хедзоиа (ПиЈвоп) те да састапе Џерзи С-ити (Јеггеу-СНу) са Њу Јорком. Овај се тунел разликује од опих испод Темзе у томе , што ће он бити у дужипи 5000 енглсских стоиа, а тунел испод Темзе износи само 1600 стопа. Иројекатза тај тунел израдио је ннжињер Д. Хескин који у исти мах и руководн већ отпочети посао. Да би се предузеће извршило, образовано је једно друштво на акције друштво хедзонског тунелч, са капиталом од досет милијуна долара. Рад је отпочет јогн пре шест година, но због извесних незгода протего, се и до данас, и тек у новије доба отпочело, се живље на њему радити. Како у самој вароши Њу Јорку тако и у наспрамном Џерзи-Ситу, испреплетаиа је мрежа железпичких пруга, како за људе тако и за еспап и због врло великог саобраћаја било је већ крајње време да се томе помогне подземном везом обе обале хедзона. Тупел је скоро округао и изгледа као какав цилиндар висок 22 стопе а широк 20 стопа и обложен около гвозденим плочама. Само копање тунела бива овако: Радници ископају најпре један мали полукружан отвор, који од ирилике има изглед горњс половине тунела, па оно земљиште доле не копају него одма откопани део тунела обложе гвозденим плочама, које сад као неки свод држе земљу над њима. Сад тек, кад је горњи таван обложен онда откопају и ону земљу испод њега и односе на поље. Сад долазе зидари те обложе тунел са Свију страна зидом дебелпм две стопе; само гледају да зид потиуно належе на о 1е гвоздене плоче. Овако подземно копање разли кује се од копања +) Вие(8оће 2е11ип§ 1881.