Просветни гласник

6 32

Н А У Ч Н А

X Р О Н И К А

у излагање тог похода, да се мало изближе упознамо са тим човеком, коме имамо да благодаримо готово на свему оном, што знамо о околиии северпога пола. У иоти мах споменућемо и ранија његова путовања која истина нису од великог значаја али су много допринела да се ова последња експедиција изврши са такс добрим успехом. Адолф Ерик Норденшилд рођен је 18 новембра 1832 године у ХелзипгФору, главној варошп Финланда, а потомак је једне породице у којој је била из старих времена разг.ијена љубав спрам природних наука Та је особина прешла и па младог АдолФа Ерика и допринела је, заједно са великим збиркама прпродњачким и упуством његовог оца толико, да је 17 годишњи младић могао са ретком спремом ступити на универзитет у ХелзингФору да изучава минералогију и хемију. Чим је свршно универзитет добије одма и службу на њему, но то пе потраја дуго јер се наскоро завади са руском владом, а то му даде повода да се иселн у Шведску. Није мпого прошло а већ се Норденшилд спрема за своја севериа путовања. Још године 1858 учествовао је у једном походу, који је предузео и водио Торели у Шпицберг и на коме су нађени многи зоолошки , ботанички и геологпкп предмети. Кад се врати Норденшилд, буде постављеп за проФесора и чувара минералошког оделења краљевског музеума. После три годино (1861) путовао је опет у Шпицберг, којом приликом је испитао северни део те земље. Кад се после три годпне попово спремп једпа шведска експедиција на север, Норденшилду би поверена управа над њом. Том приликом је тако мало било леда по мору, да се он надао да ће достићи врло далеко на север. Ма да су све прилике биле овога пута врло повољне, опет ни та експедиција се не изврши до краја јер се суррете са седам чамаца у у којима су били мрнари трију лађа населих на источној обали Шпицбергена, које беху пошле у лов на кптове. Тим јадним људима ваљало је помоћи а то се могло само повратком у Норвешку. Но он поче мислити о томе опет године 1868. Богатом помоћу од стране државе а и неких прнватних богаташа, Иорденпшлд је био у стању да поведе нову експедицију и 7. Јула укрца се на лађу » Софију« у Готенбургу. Путовање је ишло сретно и 9. Септембра доспе до највише до тада достигнуте геограФске шириие до 81оц 42'. Но сад лед препречп свако даље напредовање; сви покушаји да се отклоне препреке не испадоше за руком и није дуго трајало кад се лађа оштећена у једној бури мораде вратити натраг. Ма да су и та досадања предузећа Норденшилдова била од доста велике вредности, опет су она била само слрема за ова која сад долазе и која су у све већем размеру пзведена. У својој последњој ек-

спедицији уверио се да нема мора све до северног пола, те тако да се не може до њега лађом допрети. Тај негативан резултат није задовољио пн Норденшилда ни његове пријатеље, с' тога он иоче стварати са свим друге планове за своје путовање. Намислио је да проба да на саоницама допре што може даље. Најзгодније место да се извезе на суво било је Шпицберген; северпо од Шпицбергена налазе се »седам острва« пајемислио да на једном од тих седам острва сазида једну кућу за зимовник н да тако одма у пролеће предузме даљи пут на саоницама. Колико се својски занимао Норденшилд са тим путовањем и плановима показује то, што је он само за то отишао у Грепланд , да видп да ли је 6 олј 6 да вуку саонице гренландски пси или северни јелени ; ту се реши за последње. У исти мах тим путем је испитао изближе и Гренланд ; нарочнто је он пајдубље продрео у ту земљу но ико пре њега да испита што је могуће боље тамошње околности односно леда. Ово пројектираио велико предузеће само је тако могло бпти извршено што га потпомаже шведска влада и многн ириватни људи међу којпма вреди споменути 0. Диксена. Влада му није дала само знатне новчане помоћи, пего му је ставила на расположење и две са свпм спремне лађе. Али оснм тога морао је узети под кирпју још једну лађу у којој је сместпо нужне ствари за зимницу. Најзад било је све спремпо и 4. Јула 1872 године обе лађе »Понхем« и »Гладан« отиснуше се из пристаништа у Готенбургу са највећом надом да постављеиу високу цељ потиуно иостигну. У први мах путовање је ишло срећно и без икаквнх препрека. На Шпицберг дођоше брзо н како је до зиме било још доста времена , то Норденшилд употреби то време да што боље испита западну обалу тога острва. Но у том најрадоснпјем расположењу доспеше путннцима на скоро непријатне вести. Још 9. Августа дозпаше од лађа које долазише са севера, да је стање леда северно од Шницберена много не поповољније но н кад до сада. После неколико дана приспре и трећа лађа са четрдесет северних јелена и осталом спремом и одма се иредузе путовање даље према северу. Морало се покушатп да се пробнје лед који је непрестано куљао најуг. Покушај пропадне и лађе се морадоше у неколико вратити натраг. И други покушај не испадне добро за руком и тек у трећем покушају могоше да преведу лађе у згодно прнстаннште на северној обали Шпицбергена где сгигоше 3. септембра. Пошто под тим околностнма није било могуће ићи даље према северу до »седам острва«, зато бише принуђени да ту презиме и одма од понешепог материјала направише кућу на згодном месту. Кад су све ствари изнешене биле на суво , требало је да се лађа кГладан« и она што је носила материјал врате