Просветни гласник

Н А У Ч Н А

X Р 0 Н И К А

633

натраг. Али баш у оио доба кад је требало да се лађе крену подиже се таква бура да се није могло ни помислити на одлазак; и док се чекало да се бура сврши дође лед. »Око подне тога несретног дана« вели Порденшилд, гшје се нигде могло видети, ни у мору ни у залнву ни толиког пролаза да би и најмањи чун могао проћи а камо лн лађа од обичне величине; на свакоЈ страни пе беше ништа друго до грдне масе леда.« Сад се већ , увидило да све три лађе морају ту да презиме и рачунало се да ће рана до нове помоћи шведске за 67 људи достићи, кад 30 септембра дођоше шест људи као изасланици других шест лађа , које све взненађене, и затворене ледом морају ту провести зиму, за то траже помоћ од шведске експедиције. На тим лађама је било 58 људи. ГЈод таким околностима било је немогуће спасти те људе , а да сама. експедиција не дође у опасност. Но поред све те несреће у једној бури одбегну сви северни јелени од којих се врати само један те тако нестаде ни скорашњег меса. На срећу почетком новембра наступи блажије време, тако да су затворене лађе могле наћи отворену воду. У октобру затече експедицију дуга зимн.а ноћ и сад је сва брига била управљена на то да се са срествима мудро расиолаже , и да се на све пази, да би се само одржало здрлвле код људи. И заиста код свију је здравље било врло повољно. Само један морнар умре ; а скорбурт, који се непрестано враћао преболевао се врло лако. У току тог времена више пута је нестајало леда али лађе при свој жељи не могоше се маћи,јер или није било у то време месечине без које се не може нигде човек кренути у северним пределима, или кад је месечина била , онда је опет лед и бура спречавала одлазак. Да би се здравље одржало, морали су ре довно радити и излазити у поље а то је доста припомогло те се код морнара одржало и расположење и веселост. У таком послу проведоше сви целу зиму и 13. Марта први пут угледаше сунце; већ после неколико недеља беше се тако високо издигло и толико је дуго остајало над хоризонтом да више није било ноћи. Сад се брзо почеше спремати да путују даље на север на саоницама. Ма да нису имали северних јелена , опет су хтели да иду и без љих. 24. Априла Иорденшилд одреди три оделења људи ; два од њих тре&ала су да се после извесног времена враћају натраг а треће редовно да прати њега. Али сад се гомилаше препреке на препреке, саонице се поломише, људи се поразбољеваше те се морадоше вратити натраг; снежне буре наступаху сваки час, а то је много успоравало даље путовање. Једва најзад дођоше до оба најужнија острва из групе »Седам острва ;« са једне впсине могао се прегледати велики предео којије сад имао врло жалостан изглед. То су биле само безкрајње

ј нагомилане масе леда преко којих се није никако могло напред. Све те околности принудиле су Норденшилда да се врати натраг. Но да не би цео труд и посао био изгублен , избере Норденшилд за повратак пут око источиог острва Шиицбергена који је врло мало био позиат, на коме је провео више од 40 дана и на коме се имао да бори са врло мпогим прег;рекама, тешкоћама и опасностима, но који је у исти мах врло богат научним резултатима. Најзад 29. Јула састане се опет цела експедиција. До тог времена онп што су остали у заливу проводили су тешке дане. Ма да је био већ мај, опет је ладноћа износила још — 10" цел., сунце није могло разагпати густу маглу, а леда је било све више. Стање је било још жалоспије кад поче нестајати хране, усљед чега наступи скорбут н то нарочито међу онимакојису били на оним лађама што се хтедоше прошле јесени вратити натраг, но које је лед изненадно затворио. Тек у другој половини тог месеца мало сс разведрн, а температура постаде блажија; 6. Јуна видела се једиа лађа која им се ирнближаваше, ова им донесе само разних вести , но са раиом могла им је врло мало помоћи. Друга једна лађа која дође у залив допесе им писма и рапе из постојбине. Но при свем том остаде стањс експедиције врло озбиљно , болест је преотимала мах а раме је било све мање; пајзад дође помоћ 1 1 . Јуна. Један богат Енглез по имену Ли Смис (НеЈ^ћ 8тИћ), који се још ирошле јесени састао са експедицијом, хотећи да одржи реч иошао је одма да прнтече у помоћ Шведима. Болесиицима биваше све боље и боље. Одма по повратку Норденшилдовом , могла је лађа »Гладан« и она што је носила опрему, кренути се на пут; »Полхелм« је морао остати још неко време на обали Шпицбергена. Неколико пута пропутује Норденшилд по тој околнни ка западу и северу (до 80° и ?2") и 18. Јула онрости се са заливом. Уз пут се Норденшилд на више места задржавао, тако да тек 29. Августа приспе натраг у Готенбург. Пошто је Шпицберген био доста тачно испитан, скрене Норденшилд своју пажњу на онај део полариог мора што лежи северно од Сибирије. Кариско море на истоку од Нове Земље држало се дуго време да је неироходпо те тако беху прпродне особине тога мора и његовпх обала још сасвим иепознате. О трошку О. Диксопа нз Готенбурга би снремљена једна мала норвешка лађа (»Превен«) на којој Норденшилд 9. Јуна 1875 године остави пристаниште Томзу. Противни ветрови задржаше лађу и она тек после пет дана достигне до западне обале Нове Земље. Путујући по њој према северу и чинећи ирема приликама нека научна испитивања дође Норденшилд до Маточкина , а то је мореузина између северног и јужног острва Нове земље. Пошто је она била још пуиа леда, онврати лађу