Просветни гласник

634

н а у ч н а x г о н и к а

према југу; и кариски пролаз био је замрзнут а јака севсроисточна бура спречавала је свако даље продираље према истоку. Првих дана месеца августа прође »Превен «кроз Југоров пролаз између Фестланда и острва Вајгача и нађе каријско море без леда. Ту дође до н^луострова које Самоједи називљу Јалмал, и које дели кариско море од обског залива. Од Јалмала пође »Превен« према северу док га грдне множине

леда не принудише да савије најугоисток. 1 0 августа Иорденшнлд под шведском заставом баци котву на северном врху утока реке Јеписеја и с тим постигне оно што су многи путнпци од више стотина година узалуд тражили. То пристаниште назове Норденшилд »Диксоновим пристаништем.« Одавде се Норденшплд врати натраг и 3 октобра срећно стигне у Тромзу одакле је ггошао. ( свршиће се).

РС НЕз И1ЖЕВКСОСТ Најновија немачка књижевност о школским питањима, (наставак).

Број новина, које се баве само школским стварима, јако је унапређен једном новом установом. То 1е Ееуие 1п1егпаНопа1е с!е 1' епзе^пстеп!, ри1зПее раг 1а 80С1е1 ,е с!е Г епзе1 §-етеп{; виреиеиг Рапз О. Мавзоп. Ова дружина закључила је да свој журнал који већ 3 године излази удеси као велике новине, које ће бити посвећеие вишој настави свију образоваиих народа, те да на тај начин веже све народе једном духовном везом. У ту цељ је друштво образовало велики редакциони одбор, у који су ушли чувени научари и школски људи Француске, а као дописници ангажовани су на страни прваци школе. На врху је управе овога завода г. Патер председник друштва и генерални секретар Лавис, главни уредник је Едмон Драјфус - Бризак. Те новине излазе годишње у 12 свезака са по 7 Ч., табака и то сваког 1а-ог. (Цена је 24 динара годишње). Садржина дели се на шест одељака: 1. Хроника Француске школе, 2. Објасњеље питања разне врсте, која иду у круг упиверзитета, гимназија и реалака, 3. Извештаји о радњи друштвеној, 4. Важна званична акта која се тичу више наставе, 5. БиблиограФија, 6. Изве штаји из страних земаља (Ба согезрош1апсе т1;егпа1лоопа1е.) Да би у неколико показали како су у пет првих свезака заступљени поједини одељци поменућемо неке и неке чланке. У првом одељку, н. пр. г. ДрајфусБризак претреса иитање о реФормама више наставе у Француској; у другоме одељку г. Сорел говори о Факултетској настави у историји, а Бутми у државним наукама, г. Луји Химан пише о оснивању инстигута за вишу наставу у Белгији, г. Нелдеке о вишим девојачким школама у Немачкој, г. А. В. ХоФман, ректор берлинског универзитета о подели философског Факултета у секције, г. В. Холенберг о филозофској настави у немачким гимназијама, 0. Вплман, проФ.

прашког универзитета о вежбањима за припрему учитељских кадндидата за средње школе у Аустро-Угарској и Немачкој. Даље, находимо прилоге за историју наставе, као што су : Дидеров план за организацију школства израђен за руску владу, изводи из списа претпрошлога века о настави у језуитским школама од Керитиа, Ла Шалоте-а и Лиге а ; некролог знаменитог романисте К. Ј. Брунса од Б. Стинтцинга, једна расправа од проФ. др. Л. Стајина о историји Францускога права. Из одељка дониса помињемо: Писма из Енглеске, Швајцарске, Амстердама, Берлина, Бона, Липиске, извештаји о универзитетима бечком и амстердамском; а међу новостима находе се нотице о антисемитској агитацији у немачким школама, реФорме у школству рускоме, о универзитету Страсбуршком и Хервадском (у савезним американским државама). Оволико биће дзвољно да се увиди како је корисан овај нов журнал и богат разноликом садржином а са своје јевтиноће може се потпуно препоручити. КеШу18сћ Бг. СопгаД, огЛепН. Бећгег ат К. \УНће1тз—6утпа51ат 2и ВегПп, <1ег 8(,аа1зт1п1з1;ег Рге1ћегг уоп ХесПИг ипс! Ргеизаепз ћоћегез Зсћи^езеп 1т 2еИ;аП;сг Рпесћпсћз Дез Огозеп, ВегПп, Оррепћепп 1881, 8°, VIII ипс1 218 8. — (Ретвиш др. Конрад. редов учигељ Вилхелмове гимназије у Берлину : »Државни министар Цедлиц и више школство Пруске за време Фридриха великог«. Берлин код Опенхајма 1881). Поједини одељци ове књиге изашли су у пруској годишњици и читани су с великим интересом. Писац је поред већ штампаног материјала, употребио и све друго што је нашао у краљевској државној тајној архиви у Берлину као и у архиви Јоахимталској гимназији. Цело дело дели се на три одељка. У првом одељку говори се о школству Пруске ире министра