Просветни гласник

648

српској основној школи. Да буде ово јасније навешћу само неколико примера из своје ревизије, као илустрацију опога, што сам мало час рекао. У II разреду из »позпавања нових мера« диктирао је учител, деци овако : »Шта је метар и чија је то мера?« — »Метар је Француска мера и пронађен је на једном острову Француску овако: узет је миридијан , који преко тога острова иде и раздељен је на 10.000 равне части и онај десетоиљадити део миридијана, то је један метар«. После неколико овако диктираних питања и одговора, наилази се у дечијем диктату на овако питање и одговор: »Шта је то литар?" — »Литар је мера за течности и пронађен је овако: узет је један кубни десиметар па измерено једно четвороугаоно стакло, које је запремало висине , ширине и дужине једног кубног десиметра пак је напуњено стакло са водом која је 40 степена топлоте лакша од обичне воде , и тај суд измерен које са одбитком даре износи 1120 грама или 3 50 драма , зове се 1 литар " Оставимо саме ногрешке на страну, али шта ћемо , кад деца нису видела ни метар ни литар, нити имају појма шта је грам, шта је степен топлоте , шта је обична вода, шта је запремина , шта је меридијан , колико је то 10.000, — ништа, под белим светом ништа, и ово сирочад са прекрштеним рукама говоре механички на памет, и надају се да ће са познавањем нових мера осветлати образ и себи и учитељу! Из природне историје, или боље јестаственице, која се учи у III разреду наћи ћете диктираних пуних 4 5 табака и то све ситно лепо писано. Све то уче и готово знају деца на памет без разумевања. Ево једног примера. Испит је у III разреду. На реду је јестаственица. Деца сва изваде своје диктате од 5 табака, гледе у њих и шапућу са свим тихо, да се само покрети усана примећују. Наставница пита, а деца одговарају редом, како им је диктирано. Кад ми се већ досади да слушам, узмем сам књигу — свешчицу — преврнем 2—3 листа и запитам о »крвотокуч, јер тако глашаше један наслов удиктату. Деца се јавише да знају и то само неколико њих од 40. Пустим ја једно јадниче, да ми исприча шта зна о крвотоку и оно отпоче, све од речи до речи из онога писанога овако: »Шупља вена близу десног срца уноси тамно црвену крв у десно срце а одатле излази крв у плућа артернје које износе тамно црвену крв , где се та крв сједињава с ваздухом па постаје јасно црвена. Плућна вена близу левог срца уноси тамно црвену крв у лево срце. Артерије износе јасну црвену крв из левог срца у све делове тела и вене в^аћају излишну покварену крв из десног срца Крв је црвена течност, која је двојака јасно црвена и тамно црвена и састављена је из крг.не воде и крвних зрнаца«. Цео диктат

од 4—5 табака кипти са оваким питањима и одговорима и тако се српска деца упознаду са својим телом и са својом мајком природом. Још само један класичан пример па сам готов. У II разреду предаје се предмет »познавање домовипе н света«, Овај је назив, на сваки начин, погрешан. Требао је да значи познавање околине или места, познавање свог завичаја (Не1та1;8кипс1е] а не домовине и »света« чак! Због оваког назива многи је учитељдошао у искушење, шта ће из њега да предаје. Држећи се верно наслова предавао је о целој Србији у П-ом разреду; диктирао је пуних 3 V-, табака о окрузима и срезовима, градовима, рекама итд. У почетку тог диктата стоји стари »увод« као обично, што се свуда без њега не може. После „увода" долази деФиниција о свету и домовини овако: »Све што се очима стварно видети п прегледати може и умом замислити и представити може као погледати на околину која обкружава , замислити са оне стране глобуса како се Америка находи и т. д. све то спада у познавање света « И тако иде даље и говори о свему на свету, само не о своме завичају, о своме месту у коме живи. Говори се о Дунаву и Сави, а не знају се извори ни имена речица и потока, који му кроз село и поред њега теку. Овдких примера има тушта и тма божија у половини школа, које сам прегледао, и то из свих наставних предмета. Ја немам иотребе да по томеанализирам ове примере, које сам навео. Они сами довољни су да послуже као Факат, како се и чему учи наша омладина у основним школама. Било је случајева да су и други наставни предмети још горе предавани, нарочито земљопис, историја и језик. У мало се заплакао нисам на неким местима, а до срца меје заболело, видећи бнстру и веселу децу, како су наопачке и лудо учена, како су осакаћена и убијена у најлеишем добу своме. Узалуд ћете тражити најнужнија очигледна средства за наставу, узалуд ћете тражити очигледност, природност и поступност у настави у већини школа Рачунаљке попала прашина, а деца место куглица рачунају са јабукама из ваздуха. Мапе попала прашина, глобуси затворени у ормане, а деца замишљају Америку »са оне стране глобуса, како се находи.« Учитељ IV разреда задаје рачунске задатке држећи артију у рукама , на коју су ти задаци исписани и, гледећи у њу задаје па вели , да од Пирота до Ниша има 10 километара ! Задаје величине рачунске, које су ђацима непознате , а при анализи није ни сам у стању да исправи грешке ђачке. И кад му ви дате оцену •пврло добар « не узимљући у обзир ситније погрешке, но целокупни рад у школи, он је задовољан и срећан са таком благом и праведном оценом. Но после неколико дана он се истиче као заштитпик себе и себи