Просветни гласник

ИЗПНПТАЈИ ИЗАСЛЛНИКА О ОСНОВНИМ ШКОЛАМЛ ЗА 1880—8 1 год.

равних па пише у »Н. Век« и чуди се како је ревизор такав непедагог, да му је могао дати само »врло добар.« Поред осталог бубања о педагогији , намерног извртања Факата, личног заједања, он узима у заштиту и обрану два школска радника и осуђује целу ревизију и систему процењивања рада учитељског. Брани учитеља III разреда основне школе тиобарске, који вели да су Словени овако постали: »У старо време био један старац, који се звао Словенин. Он је добар пород изродио и то све мушку децу. Првом детету дао је име Рус. другом детету Србин , трећем Чех, четвртом Пољак и тако редом, док није изродио онолико синова, колико данас има словенских народа. Ти су се синови разишли по беломе свету и од њих су се изродили словенски народи; наравно од сина Чеха Чеси; од сина Србина, Срби итд.« Тако је лажно популарисана и изопачена истина историјска о постанку словенских народа и о њиховом негдашњем заједничком животу. Ово је дотични г. учитељ III разреда изнео и причао деци као истину истинску, коју и историја признаје. Долазите у једну школу, у којој је учитељ и ђакон у исто време. Видите 12 слабуњаваца одвојених у 2 засебне клупе и ту се шћућурили па гледе, како ће да се испитују њихови другови. Они сироти ништа не знају, сем неколико молит, 1 ва и песама. Њих је учитељ као птупе« и »глупе« издвојио па занемарио. Њима се у напред зна , као »тупоглавцима« да ће повторавати, тек само нек иду у школу да се навикавају на гутање пратпине. Почнемо испит са осталом децом , која су редовни ђаци. Треба да се пише на таблицама. Једна трећина нема таблица. Та трећина пише »случајно« рђаво, и њима је господин казао да не доносе таблице на испит. Вто, како се ђаци српски васпитавају. Из науке хришћанске у I разреду знају деца све молитве, којима се православни Богу моле и то на оба језика: и црквено-словенском и чисто српском језику. Нема молитве , па ма како она тешка и неразумљива била а да је он није својој деци предавао. Кад му ви то као грешку урачунате, кад му кажете, како то нема смисла и како то убија дух детињи, а никако се не слаже са захтевима научне педагогије , нити се психолошки може да оправда , јер не утиче никако на религиозност и моралност дечију, но их само затупл>ује, — он вам онда куне и грди овај изопачени свет, подмеће вам буди Бог с нама шта, и жали само што му какав г. прота није дошао у ревизију да добије чисту петицу! И за овакога се раденика налазе адвокати, који се пред јавним мњењем увијају и лажу га , тражећи да се нека правда задовољи У другој једној школи, учитељ се свађа са мном на испиту, доказујући ми да су »гласови« и »слова«

649

у српском језику једно и исто , и да је то незнање свогајезика, кад се порсд »слова« помињу и неки гласови у језику, за које он има част први пут да сад чујс. Може се рећи, да није упутно , што оваке ствари овде износим. Но ова замерка неће бити с пуним правом. Ја износим ово као истину, која је најсигурнија да послужи као доказ, колико шљама и квара има у нашим школама, за које ми подносимо драговољно све жртве. Нека се види из ових примера, како д се у просвету увукло много што шта, што се мора очистити. Швиндлерисање и непоштење нигде не изгледају тако ружни и грозни, као у народној школи са невином и безазленом децом. Нека би ови примери били у стању да нас увере, да је боље имати мање школа али добрих, но више али рђавих, и да је крајње време дошло, да се стручна, озбиљна и строга контрола заведе над основним школама , па је потписани потпуно задовол 3 ан. Што год будемо пре истини у очи погледали и изнели је на видоло у својој наготи, па ма каква била и кога се тицала, тим ћемо пре погрешке увидети и по могућству исправити. Зграде су већим делом рђаве и ја сам у спецпјалном извешћу о свакој на по се говорио. Једини је Књажевац, који у овоме заслужује свако признање и похвалу, што се онако за школе својски заузео, те их сместио у најбоље зграде и снабдео их све подједнако са најнужнијим наставним средствима. Оваку и оволику преданост ка школи и образовању омладине од општине књажевачке, која тек што је васкрсла из пепела као Феникс, похвалио би сваки и изнео за углед. Једнакост у школском раду тешко је опазити. Свих наставних средстава ретко где у којој школи има. Нема школе ни једне једине, која би имала све што јој ио пропису и закону треба. Што се види у свим школама то је, да какав је где учитељ, таква му је и школа и деца и све. Где је он усталац, радан и вредан, ту се кроз 2—3 године и школа и општина измени и заволи и заинтересује за школу. Где тога није, ту све друкше иде. Учитељи имају истина незгода на сваком кораку са којима се боре. Ова борба долази често до очајања. Деца изостају много од школе нарочито у овим крајевима, где се народ занима сточарством и где сви старији и одрасли лети одлазе у печалбу (аргатлук), а остављају децу и жене да им кућу и стоку чувају. Поред овога, општинске власти врло често не извршују своје обавезе према школи. Среске власти, и оне врло различно поимају своју дужност према школи. Негде се по неколико пута учитељ жали среском начелнику или за дрва, или за оправку школе, или за неуредно долажење у школу итд. а начелник, кад се сети онда и предузме нужне мере, да што год