Просветни гласник

6 50

ПЗВЕШТАЈИ ИЗАСЛ ЛНИК А О ОСНОВНИМ ШКОЛАМА ЗА 1 8 8 (' — 8 1 год.

код општино подејствујс. Међу тим има среских начелника и писара, код којих је брига о школи на првом месту. Ово се познаје чим уђете у школу и пи дите децу и учитеља. Пема смисла набројати и дал.е мане и недостатке наших основних школа. Светле стране из живота школе писам ни спомињао овде. Она, што је добро нисам хтео да узносим, и ако бих имао да изнесем примера из поједипих школа, који би дигли вредност и лепо пме осповној школи, онако исто, као што су ј■ ј то горн.и примери унизили. Оно, тнто јо добро без покуде, што је за похвалу, то и треба да је тако. А што треба да буде, то не треба хвалити и величати. Похвала и вредност и лежи му баш у самом добру. У осталом, ја сам имао част, да у свом спецнјалпом извешћу напоменем код појединих школа какав је који учител>, колико је и како урадио у школи. Као резултат мога проматрања и прегледања школа ја сам слободан да вам предложим г. минчстре неколико тачака, да их имате при руци, кад будете предузимали нужне кораке за реФорму народне школе и наставе. Ево неколико тих мисли које сам скицирао, а које су ми често падале наум прегледајући школе. Оне су даклем постале на врелу самог живота школиног, а нису никако производ теорисан.а или идеалисања. I Свс кн.иго, којима се ђаци служе у основним школама, као ручним књигама, треба избацити. Ту мислим свештену историју, српску граматику, рачуницу, землЈОпис, историју Срба итд. Само треба оставити читанке и буквар у I разреду. Колика је штета и несрећа, гато се ове књиге дају децн у рукс, да их на памот уче, то се не да замислити. Треба. их дакле реситити из школске л::тературе, а наставним планом деталлЈо одредити, шта се и колико се мора изучити из ког предмета, па учител, ако не зна, нека тражи грађу и нека је удешава по правилима педагогије. Онда би се могла писати упутства за учитеље, али никако књиге за децу, поред који могу учитељи комотно ништа да не радо. Да није било оваке школске литературе, с почетка би рђаво ншло, али би сад боље стојали са радом и спремом учител.а. Они би морали да иауче децу опомо што се прописује; морали би дакле сами да. раде и да се довијају, како ће што да им објаспе и представе. Тиме би се паметно и природно учење .јако потпомогло. Добра наставна средства за очигледност наставе с једне стране, а изискивањо спреме и самосталног рада од учитеља с друге стране, трсба да замено мртвс књиге. II Треба израдити пове читанке за [II и IV разред ; јер ове нису добре, а оие за I и II разред треба ревидирати. III Да се заведе сталап и стручан иадзор. Докле тога. не буде, све реФорме на пољу народне просвете могу да остаиу на празно и да се изиграју. Где је учитељ иоле неоавестан, перадан и невешт човек , а ошптина неспособна да спога учитеља контролише, ту школа не ради нп 100 дана у години. Сем тога учител. сматра ссбе за државног чиновника и оспорава општини свако право, да га она контролише. Без сталне и стручне ревизије неће со опазити знатан напредак, па макар се и најбол.и закони доносили, и најспецијалније инструкције давале наставницима. Нека се само замисли учитељ неспреман и довољно невегат који ради целе године у каквом селу, па му пред Нетров дан падне ревизор у школу, да га за 2 — 3 сата процени; а целе му годнне нико није дошао у школу, нико да га упути и обавести, нико да му помогпе, нико да га надгледа Како би се најбол,е могао надзор да удесн по селима и градовима, то је ствар на рочите бриге и размишљања. Да школа највише пати, што је остављена да се прво сама о себи брине, да се о њој брину често неувиђавне општине и полиција, и најзад сама централна просветна власт , која је врло далеко од гнколе, то је непобитан Факт. А. да се уређеним надзором и котролом ово може поправпти и то стоји. IV Да се школске општине групишу и уреде. Свака така опнггина треба да сазида зграду за школу по најновијом пропису и да је снабде са свим средствима, која би требало прописати изрично за све основне школе. Док то не испуни школска општина, не треба јој дозволити да отвори школу. Требало би тежити, да школске општине буду у исто време и политичке (административне) општине. Само би се оваким груписањем општина могло да дође до уредних и добрих школа, могло би да се репш питање живљења дечијег (ђачкогј у школи, рањење из комуна и друге безбројне ствари, од којих пати данас нагпа школа. А што је најглавпије, ово би била припрема за обавезну наставу, која би се имала да заведе, кад се овим путем створе по времену услови за исту. V Да се садањи план што пре измени и да се са објашњењем до ситпица изради. Такав сувремени наставни план, који би се одржао пред критиком, треба да постапе основни камен на коме,ће живети и развијати се народна школа. Он треба да осигура место новијим назорима о задаћи народне школе. VI Оној деци, која више неће да се школују но одлазе из школе и улазе одма у живот, требало би године учења повнсити, или установити зимске течаје у свези са књижницама и читаоницама, који би трајали 2—3 године. Тако би се водио рачун о децн, која су изишла из школе и на тај би се начин могла да вежу за школу и науку и даље. Сад они по селима