Просветни гласник

655

ове науке почасно место дато је психологији; најглавнији аутори који су записани у ирограму, јесу : Декарто, Дајбниц, Цицерон, Оенека, одло.мци из реиублике Платонове и Етика никомакејова од Аристотела. Уступка се учинила присталицама класичких језика још у томе, да се грчки и латински писци, које до сад споменусмо, тумаче у оригиналу. План изучавања ФилосоФије, који се у целини може одобрити, претрпан је с научног гледигата, а нема довољно разноликости с литерарног гледишта, и никако није добро гато се литерарна настава на један пут нресеца, па улази у изучавање толиких наука ФилосоФије. Настава из цртања, на коју је у свакој години одређено по два часа недељно, усвојена је у програмима осталих наставних нредмета и обавезна је за све. Главни просветни савет, који је имао да бира изме!)у две системе, измећу цртања вегатачкога и цртања геометријског, линеалнога, изјаснио се — с неком предохраном — за последње. У Француској нису сви теоретичари ове вегатине једнаког мишљења о овои питању; они су подељени у два табора који једнако жесток бој бију. (Највећи представиик слободоручног цртања сада је Равесон, а геометријског је цртања најзнатнији представник Гиљом. Овај је на једном месту изрекао ово: „Цртање је у својој сугатини чисто математички рад; онако исто као што се антика не разуме без анатомије, т. ј. ако је истипа да се лепота не налази без истине, исто се тако нв цртање не може разумети без математике, јер је цртање само помоћу математике сигурно и тачно". Главни просветни савет у Француско! придружио се тој теорији, која је — нема спора — доста претерана). Завршујући ове примедбе којо се односе на поједине програме, не можемо довољно сврнути пажњу на једну мисао која се може применити на све подједнако, па било да се то тиче разних наука, у којих је програм тако опширан, било да се то тиче историје, за коју просветни савет једнако преноручује да се у випгим разредима учеиици упознавају из ње с установама, обичајима и наравима појединих народа, или најпосле било то да се тиче геограоије која треба -по мигаљењу реоорматора — да се обзире на административне,

економне и политичке прилике разних земаља Да. би се остварио тако простран нрограм, који је пуи тако лепих намера, непоречно је потребно да се има ваљаних књига за гаволску потребу, а исто тако преко.је потребно да има расадница ваљаних наставника (проФесора) који ће умети примењивати методе о којима имамо још да проговоримо. 4. Одавно Француске публицисте, на не само они но и страни, жестоко ударају на методе које владају у француским гаколама, не изузимајући ту ни само университетско особље. Онај тако правичио много хваљени распис Жил Симона у главноме ни на шта друго није игаао но на поправку метода. Покугаај тај није испао срећно за руком, али је та мисао постала популарна; и просветни савет остварио је 1880. године њој у прилог оно што савет није хтео да учини 1872. г. У чему се управо састоје те нове методе које су позајмљене из Немачке, и које се тако красно, има већ толико година, практикују у школи Монжовој и Елсаској усред Париза? Да бисмо ово боље разумели, можемо разгледати примедбе које је учинио просветни савет у зачељу наставнога плана. Оне се могу исказати у неколико реченица овако: У основним (нижим) гимназијским разредима све тпто' се учи од познавања етвари нека се учи (предаје) очигледно; прва начела матерњегајезик а нека се утврћују витае занимљивим вежбањима у говорењу но помоћу књига; учење граматике да се сведе на најмању меру; на памет нека се уче само најкотребнија правила и нека се полази од примера ка правилу а не од правила ка примеру. — Еао што видимо, истина свуда побећује. Колико је морало проћи времена он ко тек узалуд и може бити на очевидну гатету умнога развитка у народне омладине, што се те тако очевидне истине педаготаке не хтедогае раније усвојити. Оад је лажни нонос који пре1;е тако силно владатае у Француској учинио места разлогу и ономе што мора бити, ако се хоће да се иде напред и за временом. Данас се се не стиде Французи да примају и од својих непријатеља оно тато је науком и искуством доказано да је боље и паметпије, јер је у сагланостк са закоима развијања духа детињега.