Просветни гласник

656

РЕФОРМЕ СРЕЛЊЕ-ШКОЛСКЕ НЛСТАВЕ Т ФРАНЦУСКОЈ

Но да се вратимо на примедбе главног просветног савета. У разредима граматичким и хуманистичким има да се уче, вели савет, мртви (стари) језици и то тако да их ђак разуме, а живи језици да се уче тако да се њима ђак служи у говору и да нише на њима; вежбања у латинским сгиховима да се са свим забаце, а у разредима реторике да се говорима на латинском језику одреди друго, а не прво место, т. ј. усмена вежбања нека се замене писменим, а превођење без речника да замени старо превођење. То ће рећи, задатак се свагда има сматрати као средство верификације, а састав на латинском језику као средстго да се утврде добивени резултати ; да се дубљем објашњавању текста да понајвигае места у разредним (писменим) радовима и према томе н л ка се увећа број писмених задатака. Најпосле, што се тиче француског језика у старијим разредима, нека се мењају врсте састава и нека се бирају гакви предмети који су понајзгоднији да навикавају ученике да мисле о ономе што раде, а нека се избегавају којекаква досадна прерађивања задатака. Од свег се срца морају пригрлити ове методе и од њих се великом добру надати. Све што би се имало да примети односи се само на писмене задатке. ДрајФус-Бризак би хтео да остану и ти задаци гато се дају на израду ван гаколе, код куће, јер је то дивно средство којим се гони ђак да ради, да се труди, којим се растерује умно лењствовање онако исто као гато се гимнастиком не да телу да се лењи. Треба одржати, вели он, писмене сасгаве јер је то једино средство да се ученик научи ваљано да пигае и према томе ваљано и да говори , а то се богме не достиже тек онако за дан за два, већ за то треба — и ово се не може довољно напомињати и напомињати — дугих и дугих година рада, примењивања, вежбања и врло строге умне дисциплине. Овде се траже писмени састави а не некакве беседе и говори ђачки. Не ћемо, велиВризак, бранити ни стихове латинске, јер их данас скоро нико неће, може бити и за то што се до сада претерано много у том обзиру тражило, но оно је поред свега тога изврсно средство за одличне главе. Нека се то једном жртвује, те да се о томе пре-

стане говорити и нека не мисле вигае неки и неки да су постали велики ре®орматори гато су тражили да се то укине; али немојмо губити из вида да ваља ученике да навикавамо на пиемене радове, да се чеето и доста у тој врсти рада вежбају. Што су писмени састави негде и негде непопуларни. томе је узрок тај, што се лретеривало у говорним вежбањима (бесеђењу) и гато се није пазило на избор о чему ће се писати. Писац ових редова познавао је досга младића који су се учили у немачким гимназијама, где се ученици не вежбају колико треба на самим часовима онако сами, у себи, без учешћа наетавникова, него где цветају вежбања у говору и задаци који се у школи диктују, па може да каже, да нису показали у Немачкој ресултате какви су се могли очекивати од ових метода, за које се у главноме мора признати да су добре. Тако н. пр. ђак који сврши гимназију у Немачкој зна боље грчки од сваког ђака, Француског, а то за то, гато се у немачким гимназијама трогаи на то више времена. Али немачки ђак не зна може бити латински онако као Француски, а то за то, што језик Гетов није тако близак језику Тацитовом као гато је језик Монтењијев. Но гато је ван оваке сумње, свргаени гимназиста немачки није тако вешт на перу и не говори тако добро као шго је случај код Француских свргаених гимназиста. Не узимајући друге прилике у рачун, нема спора, овоме су узроци доста и у томе што нема довољно часова одређених у гимназијској настави на такве задатке. Влоупотребе које се чине од стране ђака кад им је дозвољено да држе књиге пред собом, па онда толики законом одобрени преводи, и најпосле, кад се узме у рачун како се онако ђугуре и трчећки прелази у објашњавању текстова, еве то чини те се иде на руку умном лењетвова у и ученици не могу да се дотерају да своје мисли иеказују тачно, него свакад онако неопредељено. 5. Нови наставни план наишао је на многе противнике. Њих има у главноме од три врсте. Једни су слепи приврженици грчког и латинског језика. По њиховом схватању од вежбања у стихотворству и бесеђену на латинском језику нема