Просветни гласник

670

ш1.0ја и учнтељи у француској

Ето вам наставе моралне ; за тим лође настава научна, у наукама физичким и нриродним које смо ми унели у нагае школе, и које уче да се гледа, да се види ; ова реч каже млого ствари, и садржи млого протеста за оне који воле да краду по мраку.(Смеј и иљескање). За тим језик народни, историја народна, литература народна; упознавање уредаба наших, основа на којима стоји наше друштво демократско; једном речи : настава цивилна, грађанска. (Пљесхање). Господо моја, велика конвенција разумелаје ствар врло добро, кад вам је дала то име, којеје увек убијало благородство, ово дивно име наставника, оснивача и самога устава народног ; она је добро осетила, она је била добро видела оно, рад чега народ треба да сносн терет и дужност јавне наставе. Али ја не говорим о злу од слободне наставе. Ја немам велике вере у њу.... (Смеј), и ја опет сумњам у њу у земљи где црква католичка свемоћна, може и уме метути своје руке на све слободе и од њих направити средство за ропство. (Браво.) Ја поново признајем да учитељ слободне школе може врло згодно нредавати науку и писменост; признајем утврдо, да никака мешавина д]>;кавна није нотребна у том његовом нослу; али оно што не само оиравдава него неодлсжно тражи државну школу, државног учитеља, државну наставу, то је настава цившша. (Врло добро ! врло добро : — Тако је). Можемо ли разумети једно друштво, које бп дозволило да се једна знатна већина његове деце васпитава на начелима, која стоје у непријатељству с друштвеним, и које би школом својом стварало себи издаЈништво? И ето баш, то друштво слено и не осетљиво то је наше. Госнодо моја, време једасесовим прекине ; време је : земља дркће, опасност је свуда, свуда, до оних који су чувари закона, мира, и части народне. (Пљескање), Оћемо ли ми с тим да кажемо, да ви водите политику у школи, политику свакодневну ? Оћемо ли да кажемо да ви треба да идете да казујете ваше мишљење о затуцаним католицима вандејским или о црвеним католицима белвилским ? (Смеј и иљескање). Оћемо ли да кажемо да ви узмете удела у састављању мннистарстава, или да ви дајете ваше мишљење о заслугама нли незаслугама сталних саветника ? Не! не ! ваша се улога сасвим друкчнје раз\ме: љубав и напредак отаџбине пре свега, независност грађанског друштва, поштовање суверенства народног, једнакост у сношењу свих терета и уживању свих права, поштовање слободе у највећем стуињу, ето то је то, што се од вас тражи, ето то је то, што ћете ви иматн част да ' иредајете. (Браво! живо одобравање). Али овај наставник о коме мз говоримо и коме ћемо сад иовећати улогу, и ставити још неке нове дужности, мора се ставити и у ново стање ; и оно мусе мора повећати и материјално и морално : материјално да му се осигура његова награда и издржање, морално да му се да потпупа слобода содговорношћу. Одавно је рекао Лаканал: има трн услова да ви створите и довучете добрељуде у школу да вам васнитавају деду народну: то је, прво, да им дате све слободе јавне, да им створите личност стојичку осигурањем њиних дана у старост, и да пх упишете у листујавних радника друштвенпх. И тако господо, што имамо да ураднмо то је то што Је Л.аканал рекао још пре 90 година. Ми се нисмо искупили овде да се разговарамо о циФрама вашнх плата, алн онет има пеких општих начела која ћу ја да додирнем. Треба прво и прво да плата буде толнка да задовољи потпуно потребе наставникове и да му пе дозволи да живн просјачки. Баља да наставник, скроман и одан својој земљи, буде и снгуран, да ће, иосле извесних годипа своје службе, доћи у ноложај, којн задовољава нотребе н његове и његове породице. Ваља да нзбраник, да човек вредан и одликован, нрими награду, која би начнвила од њега једац пример н окуражење за ночетнике, и ваља да је може примити иа истом месту где је учинио службу. тако како пе би више било оно, што ви познајете. Најносле, ваља да нензија не чека нотнуно изнуреност сила телесннх и духовних. У одређено време нека може оставитн своју мучну службу, а да ие изгуби својих 18 или 20 година, и то више у интересу наставе саме но у интересту његовом. Господо, закон који смо нредложили скупштини да ли даје потнуна задовољења свима овим жељама? Дозволићете ми да овде пе рекнем ни даје ни недаје. Али он је барем једна тачка ко.ја заслужује мало више нажње наше. И нека ми буде дозвољепо да се обратим спецнјално вама, госиође наставнице; ово што сам казао вашем друштву наставницима, то вреди и за вас јер сви бесте сложни у вашим жељама и у вагаој благодарности. Сви сте ви једнаки у новим теретима, који ће пасти на раднике наставине, и све вам је једнако, све у целој настави цивилној, изузев учење с пушкама; јер ако су ваши другови нозвани да васпитавају грађане, то сте ви позване да образујете граћанке. (Пљескањеј. Али, сигурно, не женскиње које ће само да жуде за агитацијама јавним, за местима великим, и које жељно и с узбуђењем трче на нолитичке скупове ; не. Ја се сећам једне мексиканске пословице старе, и она ми седопала јако. Она вели : жена ваља да остане у кући оно, што је срце у грудима. (Врло добро ! врло добро! и пљескање).