Просветни гласник

<5

ШКОЛА И УЧИТЕЉИ У ФРАНЦУСКОЈ

силе природае, којом ублажује и оживљује овај живот страшии и дражни, пун збиље, иун жадости и радости. Црква значи веру, царацу времена црошдога, веру која на земљи не гледа ништа друго до пакао пун суза, која њу сматра као снремадиште за награде на небу, за трпеж и патњу овде. Али оставимо сањарије, х!јде да видимо реадност да видимо шта можемо и шта оћемо и то је већ мдого. Оно што оћемо, оно што можемо да учинимо, то је шкода широка, иространа, хигијенски уређена, иодељена на собе, које ће натеривати учитеља да има више од двадесет иди тридесет ученика, с којима се може забаљати с коришћу.... (Пљескање дуго.) ...поиављам : само двадесет иди тридесет ученика- (Јесте ! јесте! и пљескање па ново). У њој оћемо башту, авдију, и једно иокривено место »ди заграђен ведики ходник за одморак : у њој оћемо собу, у којој ће деца да осуше своје аљине, кад дођу мокра и окисда у шкоду, те да могу сдушати наставу без онасности за њино здравље. У њој оћемо гимнастику где ће деца да јачају своје тедо и да се уче да вдадају својим удовима. (Врдо добро.Ј У њој оћемо једну маду радионицу где ће она понављати опите, који су у шкоди чињени, који су обогатиди човечанство. (Пово одобравање). У њо.ј оћемо једну добро осветљену саду за модедисање и цртање, за радове ручне и занате, коЈима је човек савладао материју. У њој оћемо намештаЈ школски, који неке бити менгеле и кврге, и материјал за насгаву, за коју се неће ш гедети, и ми то све оћемо у изобиљу, и ми ћемо унети у њу све то. (11Л )ескање). А шта је то свеР Ствар новца. Па зар Француска није тодико богата да плаги своју наставу? И ова земља, у којој милиони синљу, зар не може испдатити трошак у првом дућану, и трошити на ону Фабрику где се израђују њени грађани ? Да, ми оћемо сва средсгва за наставу : карата, глобова, слика историских, збирку јестаственичку, анарата физичких и кемиских, модела, нроизвода исгориских, књига, библиотека... и иушака. (Јесте ! јесте ! 1!рдо добро ! Браво !) Јесте пушака, мадих иушака, којима ће се дете научити да рукује још док је у школи, што ће му бити права забава, што неће више заборавити, и што неће имати потребе да учи доцније. Јер ово мало дете, сећате ли се, то је будући грађанин, а у сваком грађанину ваља имати војпика, и војника увек готовога. (Опште одобравање. Браво !)

Ето за школу, а то вам је у исто време и за наставу, у којој ви више знате од мене ; ја могу само изнети ваше сопствене мисди. Чдан 1. закона који је решила скупштина, и који је одобрио сенат , (Смеј и одрицање), иди који ће одобрити, не знам које је од тога двога, (Веселосг!) тај први члан обраћа нашу пажњу. Ви знате, да оно, што је најкарактеристичније у њему, то је то, што је он потпуно раздвојио наставу научну од наставе редигиозне не донуштајући овој носдедњој никако да се меша са оном ирвом! Би знате, да се у нашим очима са свим разликују ове две наставе, и по цељи, и по средствима и по начину, и да се за то оне морају вршити од два разна лица и на два различна места. (Иљескање највеће). Ове људе, иова места, ми немамо да измишљамо; они постоје, то је наставник и школа с једне стране, то је цркваи ион с друге стране. (Живо одобравање). То је тако неизбежно „као очевидно, даје требало само воље па да се направи по шкодама така збрка нз које би изишда вдада попова. (Иљескање). И најиосде, пошто ми немамо више у школи смртнога греха да њиме крстимо свако зло, и воље да га освећујемо, треба да организујемо у њој наставу морадну. И ево овде устају наши противници на нас. Они нам веде: Ви немате право да дајете наставу моралну докле год не одредите основлцу моралну, докле год не будете одредиди у катрегорије, шта је то добро а шта је то зло; докле год не нађете тај темељ и ту светињу, ви не можете давати вашу наставу моралну. Па онда, стављ^ју нам услов, који иодсећа на приче о вешгицама: ваља вртети море метафизичко док се не нађе стена тврда. (Смеј). Онима, којм нам тако веле, одговарам овако : Ви сте, вековима, сметали напрегку човечанскога духа. Ја вас нознајем : ви сте они што сте кроз цео средњи век викали, да ми не можемо напредоваги у физици и кемији, докле нрво не сазнамо шта је то сида и шта је то материја, који сте говориди, да ми не можемо створити Физиодогију док не нокажемо шта\ је то живот и моћ животна. Ви сте нас за дуго заустављали и задоцњавали, али ми смо се извукли, ми смо узеаи ствари материјадне, на смо их носматрали и учиди, и из њих изведи законе. Ми одбацамо вашу метаФизику а ви нродужите докодицу; што се нас тиче, ми смо створили и Физику и хемнју и физиодогију, с којима смо ми задовољнн и које су добре другарице у друштву свих наука. (Дуго пљескање). То, што смо учиниди у наукама, ми ћемо учинити п у мораду, (Врло добро), а метафизичари ће и даље продужити своју игру.