Просветни гласник

СС8

ШКОЛА И УЧИТЕЉИ У ФРАНЦУСКОЈ

јединства, литературу своје земље, историју, суштииу и природу уредаба којега опкољавају, љубав и поштовање закопа демократских, створенпх од сдободних повереника народпога суверенства ? И још на посдетку, што је основица свему, кажите ми, јелте да у вашој друштвеној оргапизадији ви сипате без мере и рачуна новад, и основна настава вам заузима прво место, и чини пајвећи део опога што ви зовете буџет ? Тако ће рећи Микромега. (Смеј и одобравање). Јест, али ако он заиста узме своју улогу и посети наше школе, ако разгледа ствари из ближе, ја дитам да ли ће се он внше изненадити или наљутити. НГга! р^ћи ће нам, једна седмина ваше деце п не крочи у школу никако? Шта! четвртина па може бити п трећина ђака не остаје у њој више ни од две године ? Шта ! већина од њих излази нз школе а не зна ништа више до читања и ипсања. и гле! каткад и иагрду и ужас од читања и писања? (Смеј н браво). Шта! ова деца излазе из школе а не знају ништа о свету Фпзичкоме који их опкољава, и не познају ни за длаку друштво у које у које улазе, чији ће део они да буду, и у коне ће да гласају и издају закопе? Шта! једна велика гомила наставника ових младих грађана слуша законе који нису народни, нокорава се шеа>овима који су туђинци ... (Живео, и пљескање) н којп раде да ставе интересе своје секте нада интересе отаџбине? Шта! ваш учитељ, овај грађанин избраник, избрап међ најбољима, он је остављен на милост и немилост свима тегобама овога живота ; он вам је ириморан да се брине сам о себи, и да губн своје време и своје достојанство ? (Тако је! Браво, браво!) Шта! у вашој школи су натриана деца без икаке бриге хигијенске, три пут више по броју но што њиов иаставник може савладати и учити ? Шта! ваш је буџет најмањи од свих других, који су поређанп у буџету државном ? 11а шта ви радите ? Зар ви не видите опасност такога носла ? Зар не осећате да је дошло време сејања, да треба поорати и нагнојити земљиште и сејати семе, ко оће да дочека жетву?... (Одобраваље највеће). .Јер ако је не дочекамо, то знајте, да је то учивила демокрација, република и отаџбина. (Једногласан одјек: тако је!) Без сумње, посланик народни одговорио би нешто. Он би му наводио тегобе у људима, у местима, у стварима, у новцу ; говорио би му о мвлионима одобреним стотипама, о програмима, о школама средњим и основним : како се нзвлаче испод земље и шире се но свима странама, о моралном положају учитељевом како расте сваки дап ; па онда , ако би хтео да се брани нанадом, то која је метода најбоља, и да му цокаже учињен стваран ианредак, нашао би какога

старца учитеља са седом брадом, и извео би га пред Микромегу, и рекао би му да му поприча старо време — и не старије од десет година. од иочетка реиублике а неко други од пре годину дана. (Одобравање). Могли би му показати школу, ову страћару опалу, ову кошарчину - • званични ичвештаји уверавају о овоме —, рђаво осветљену, рђаво проветрену, рђаву грејану; имали би да му покажу намештај школски ове правесираве за мучење, средства наставна ништавна, књиге сведене на катихизис, библију, часловац и псалтир. (Тако је). Ио.казали би му наставника сиротог и невољног доведенога не знамдо како жалосног занимања, обавезан да буде и црквењак, и . невач, и звонар, и гробар. И у овој бедној ситуациЈИ, која нити му даваше да живи, нити му допугаташе да умре. показали би му зеца на легалу са исправљеним ушима и отвореним очима, гледајући да ли ловац и псето, или ко други оће да јурне иа њега. (Јесте; јесте, и пљескање). Јер овај несрећни наставник од кога нема ни двадесет година, ах! он је вама познат, и ви знате шта је оп био, веран своме месту, које га стављаше у зак.лон само од спега и сунца, и то од сељака по гнутогземљи и потчињеног свима непогодама годишњих времена; бојећи се кмета, бојећи се одборника, бојећи се кметице... (Јесте Тако је! -- Врло добро! Смеј и пљаскањеЛ, бојећи се капетана, бојећи се начелника, бојећи се и самога надзорника, који је ваљаао да буде њин заступник, њин бранилац природни.. (Браво! — Општа узбуђеност), и поврх свега тога, бојећи се попа... (Живо одобравање). Попп , који има за себе мржњу раса, противност човека од вере противу човека од науке, и који, кад се овој општој начелној мржњи придрулш и лична практичаа мржња, умеју да их натерају да лете, као орао Наполеонов, да звоне на звонари, и противу положаја сиротних наставника. (Врло добро! врло добро! — тако је! — Одобравање најживље). Али оставимо то нек иде бестрага, оставимо Микромегу нека врти главом; пустимо ову сироту школу која се црни у сенци цркве а вратпмо се школи будућој, школп слободној и светлој. (Браво). Време Је да се све измени и прероди , и школа, и настава, п учитељ. Ирво школа. Ах, па ја сам као Микромега: ја јој желим да буде лепа, да буде сјајна. Ја бих хтео, да и у последњем селанцету она буде најлепша кућа. Ја бих хтео да она за нас буде оно, што је била црква за владе верине нашим старима, пајвећа и најлепша кућа у сваком месту. Јер опа и јесте као црква; она је место освећено и значајно. Школа значи науку, ову царицу данашњега времена, којом човек испитује, ублажује и савлађује све