Просветни гласник

научна хроника

којих има много у јужном мору, морали су је оковати бакром. 14 Фебруара 1880 год,, изађе Норденшилд у Пеапољу први иут на европско земљиште и што се више он сасвојим научењачким штабом приближавао постојбини, у толико је внше његов пут изгледао на какав тријумФ док не приспе у Штокхолм дочекан најсјајнијим дочеком. За ранију Аустроугарску експедицију која је пропала 1872 године може служити овај успех шведског иутника као тријуМФ, јер је заиста потврдио ону претпоставку на којој је она оиа била основана. Дужим искуством увидело се да је немогуће добити тачних података о појединим природним појавнма које бивају на северном делу наше земље, јер за њих треба врло дугих и непрекидних посматрања, што се од једне обично експедиције не може захтевати. Резултати који се добију на обичној експедицији тако су незнатни да превазилазе трошкове и жртве учињене око њих. С тога се сад ради живо на томе, да научпа испитивања физичких особина и појава у поларним пределима не буду дело само једног народа, као што је то већином до сад било, него да то буде ствар свкју народа европских те да се тако многа космичпа нерсшена и заплстсна питања реше. У тој цељи је чувени Аустриски путник Вајпрехт, који је прс кратког времсна умро, прсдложио да се око ио-

ларног регијона и то не у самом поларном кругу, но п у оним пределима до којих лађе могу лако доћи, и где би се лакше могло издржати, да се дакле на тим местима иодигну станице са којих се могу у исти мах и дуже времена вршити тачна посматрања. Та би сс посматрања распрострла на испитивање појава земног магнетизма, и поларче светлости, на температурне промене и ваздушни притисак у високим ширинама геограФСким, и на промену годишњег кретања иоларног леда као и на морске етрује које еа њим стоје у свези. Само тако добијени резултати могли би бити од праве научне вредности. На завршетку да споменемо још један предлог за исгштивање северних предела наше планете. Миели се да се на ваздушним лоптама може даље иродрети на север но на "лађама, за то се предлаже да ее у будуће врше такве експедиције на њима. Још ни једна проба није изведена , те с тога не знамо оће ли тај пачин бити згоднији или не. Још нешто. Охрабрен уепехом у последњој својој експеди цијн Порденшилд се спрема за ново путовање на ееверни нол којс ће предузети 1883 године. . (Г.ТАНОЈЕ ВИт , ,

РС ;њ> ИЕЖЕВНСОСТ

Најновија немачка књижевност о школским питањима

(Наставак)

Од 1878 годпне често ее покреће питање о томе: да. ли ученици реалака, који чоложе исаит зрелости у реалци, могу се примити за рсдчвне слугиаоце у мед<\цински факултет. Дато питање претресабила је 1878. саетављсна у Берлину иарочита комисија. Од тога доба изашле еу о истоме питању две интересантне брошуре; једпа од Бг. Еопгас1-а РпесШшЈег-а, директора реалке у Хамбургу (код ИоИе 1878, 8, 3 етр.), и друга од Вг. С. МеМспћеЈтег-а, тајног медицииског саветника у Лудвигсбургу, 1879. 8, 1(1 стр. Обе брошуре заступају мисао да треба у медицински Факултет иримати ученпке, који у реалци првог реда положс испите зрелостн. Прва брошура оштро напада на. предавање грчкога језика у опште и иа берлинску комисију од 1 Г, која је решила д само ученици, који у хуманистичкој гимназнјн положе испите зрелости, могу бити примљени за редовпе слушаоце медицинскога Факултета. Друга брошура много је објективнија. 11о обе брошуре при знају све особине којима треба да се одликује гимна-

зија, али само захтевају да се рсалци призна равпоираван положај са гимназијом ДеФинитивна одлука о овоме нитаи.у као да ће скоро доћп, пошто сс иојмовп о њему већ јако разбистравају. Лен чланак о истом иитању, који је вредно прочитати, наштамнан је у другој свесци пређе поменутог Келие т1егпа11опа1е на стр. 190 и даље. За овим брошурама згодпо се може поменути делце од Рпес1псћ-а Клск-а, Ке§чегип;»8га1Л1 , РгоГеввог с1ег гаесћашзсћеп Тес1то1о^]е ап (1сг к. к. с1еи1.нсћен Носћ8сћи1е 1П Рг-а$» »2иг Рга§;е с1ег етћећНсћеп МШе1зс1ш11е. Ете КгШвсћ - раЛадо^Јзсће 81исће,« Бе1р21§ , Аг11шг РеНх 1880. 8, 64 8. 8. 1 Магк. -- (Фридрих Кик владин еаветник, проФесор механичке технологије у цесарско крал,евској немачкој великој школи у Прагу. К питању о јединственој, средњој школи. Критичко педагошка студија, Липиска код Артура Феликса 1881 8°, Страна 64, цена 1 дип. '2 5 дин. пара). Писац тражи пајпре да тачио одреди шта се ра-