Просветни гласник

К Њ И Ж Е

зуме иод »класичким, Формалним и општим образопа1Бем«, те да на тој основи објасни задатак среди,с школе. За тим ценп разлоге који говоре за и против јединствене средље школе и с поглсдом на разиоликост наставног материјала, метод и даровитост и склопост личности, изјаснио се иротиву јединствене средње школс. Али се одсечно изјашњава за равноправноот између гимназије и реадке, која се потпуно онравдава напоредним развићем дедуктивног и иидуктивног испнтивања и претежношћу реалне или Формалпс склоности човекове. Најзад доказује, како је реалка у стаљу да да и опште образовање, а да не преоптерети својс ученике многпм наставним материјалом, и захтева, да као што су ученнцима који положе испит зрелостп у гимназијама отвореча врата у 'Гсхнику, да се исто тако и под истим условима ученици реалака примају на универзитет. У са свим противном правцу написана је књига: (1о1е1)г8аткеЈ4 ос1ег Вјккт«'. Уегаисћ етег Ббаип«' Лег (гутпавштз-ипе! — Кеа1-8сћи1Гга§е« уоп Ог. Негтапп Кесћпсг, Сгушпа81а1ође1'1ећгег, Вгек1аи, Коћпег, 1879. §г. 8. 80 8. 8. („Научност или образовање«. Покушај за решење нитања о гимназији и реалци од др-а Хермана Фехнера , гимназ. учитеља. Бреслава , код Кебнера 1б7'Ј. 8 стр. ^О). Најпре говори писац у кратко о историји постања и развића реалке у Пруској; за тим критише постојеће стање и најзад, пошто претресе питање о образовању у опште, казује своје мисли, у главноме овако: Цељ виших школа не лежи само у припреми за даље изучавање, но и у опште у образовању духа. — Бсз класичких студија, нарочито без наставс у грчкоме језику, не може се постићи више (идеалио) образовање. Реалка^ као завод за образовање, на погрешном је путу, с тога што се у њој не учи грчки језик, па као такову треба је укинути. Гимназију треба реФормисати с једне стране згодиим преображајем наставе у грчкоме језику, који ће више тожити идеалима, с тога му треба датп и више времена у настави (у највишем разреду 8, у VII 7 или 6 часова), а с друге раширењем природних наука, и умножењем часова за математичке науке , ма и у малој мери. Папротив латински језик нска сеузме на ум само с обзиром на Формално образовање, с тога му у вишим раз-

в н о с т

редима треба смањитп број часова (у VII разреду 4, у \ II 5 или 6 сати); Француски језик, као обавезаи предмет треба изоставити, а енглески са једним ла тинским курсом, у коме ће сс особита пажња обраћати песницима, нек"<, остане и дал.е као необавезан нредмет. Најзад треба упростити пасгаву у немачком језику и религији; у историји ограничити паставни материјал, но пазити више на проширење целокупног духовног хоризонта. За овом књигом природно следује других пст сличних расправа: Гоћћиапп Бг. \Уа]гег, ВеНга^е гиг Цт»еаТакип^ Леб ћбћегеп 8сћи1\уезеп:з Ег81е8 НоГк Хиг 1Јт§е81:а11;ип§; (1е8 Оут пав : а 11 е 11 гр 1 а п с*. Вегћп. ЛУоћк §'ети(ћ 1881. к1. 8° 5В 8.8. (Полман др. Валтер. Гра1 ( а за преображај вигпега школства. Прва свеска. К преображају гимназијског наставног плана. Берлин код Волгемута 1881 мала осмипа. Стр. 56). Писац полази с гледишта да гинназија, ако хоће свој задатак да изг.ршн, треба своме ђаку да да мање широко, а више дубоко знање. Ово се може ностићи ако се најпре ограничи број наставних предмета у гимназији, па опо време које се тим добпје, да се употреби на оне предмете, којп сс задрже; затим, да се настава у вишој гимназији копцетрише јаче, премештајем нских предмета у пнжу гимназију. Прсма томе, писац прсдлаже, да се Француски језпк избаци из обавезних предмета, једно с тога што се не може доказати нужносг и неопходност гога предмета, а друго и с тога што резултати у том предмету не сто.је скоро у никаквој сразмери према утрошеном времену. Даље не пристаје да се са свим избаци јеврејски језик, којп не спада у обавезне прсдмете. Тако добпвени часови да се расио реде на класичку Филологију, нарочито на грчки језик, који би у три највиша разреда добио 9 место садашњих 7 часова, на немачки језик, историју и природне науке. Да би, иак, у три виша разреда настава била што концентричнија, предлаже иисац, да се математика (не умаљујућн јој број часова) и јестаственица доврше у пет нижих разреда. Ми се ограничавамо на овај реФСрат, а примећујсмо да је ово делце лепо написано и има у свом првоме делу врло лепнх примедаба. (Свршиће се)