Просветни гласник

задатак уметности у влспцтању

719

славе и своје умне и моралне важносги. Но овде се и не тражи да се књижевност смањује или обара; него се само две исгине морају овде казати: нрво, да је књижевност само један облик уметности, а није целокупна уметност, и друго, да је онај благотворни и обилати естетичк.и утицај књижевноети застунљен само у врло малом броју јавзих школа Француских. Ми смо имали свагда, ми имамо и сад у својим гимназијама и Факултетима, изврсних прошесора коју знају дивно да објасне и протумаче што на грчком, латинском или Француском језику и који умеју да одушеве омладину овим или оним комадом од Омира, СоФокла, Виргилија, Тацита, Босијета или Расина. И ови ће про®есори имати својих достојних последника. Али је ли то доста и је ли то све? Нема сумње, и исгорија и беседништво и појезија епска, лирска и драмска створило су у средњем и старом веку величансгвених узор-дела; и не треба никад сустајати те не позивати омладину да им се диви. Али сви умови нису створени да разумеју и да уживају литерарну лепоту. Сви ће проФесори ово потврдити. Може бити баш сама књижевност, између свију осталих облика вештине, највише захтека ретке и оеобите способносги, те да се схвати и осети као што ваља, а то долази нарочито отуда што она не дејствује на чула тако непосредно као друге вештине. Око и уво, то су она двоја врата кроз која лепота најживље утиче на свачији ум, то су два главна органа за схватање спољашњега света. Музика дејствује на уво; цртање, скулптура, боја утиче на око, и те су вештине може бити бољи и од књижевносги природни васпитачи за развијање осећања лепоте. И само онда кад јавна настава уступи и цртању и другим пластичким вештинама и музици онолико места колико је дато књижевности, моћи ће рећи да је учинила еве што је до ње стојало, те да у омладине развије племенита осећања за све оно што је лепо. Међу ученицима биће их који ће боље осећати оно што је у књижевности лепо, други опет оно што је у музици, а трећи оно што је у цртању лепо; каква већ буде чија способност и куда буде кога његов геније вукао; али на сваки начин врло ће мало

бити таквих на које неће лепота, ма у коме свом разноврсном облику, утицати колико толико: а они који су боље одарени разумеваће је подједнако у сваком њеном облику. На г гај начин јавна ће настава учинити све што од ње зависи, притичући им са своје стране у помоћ и радећи на томе да човечанство постане племенитије. II То су биле мисли, госнодине миниетре, које су вас руководиле. И ако је последњих година урађено по нешто за музику и све вештине цртања, опет је много оетало што треба још да ее уради. Дуго се и дуго сматрало и цртање и музика као неко засебно васнитање које се прибавља у стручним школама и које треба само онима што су ради да постану временом и сами вештаци, сликари, ликоресци, архитекте", певачи, композитори итд.; или које треба само онима, који се налазе у повољним материјалним приликама, а васпитање им са своје стране припомаже, те могу да се у својој доколици забављају вештином и да поетају њени просвећени и особити љубитељи. Ви сте захтевали од ове комисије да изнађе начин, како би се у целокупну наставу могло увести естетичко образовање помоћу органа вида. Комисија се врло ревносно трудила, да то пронађе, јер је и она, као и ви, господине министре, уверена, да је очигледна настава може бити најмоћније и најуспешније средетво да би се у деце пробудило оеећање за лепоту. Од свију чула око је орган који је по природи највише подједнак у свију људи; помоћу ока у свези смо са спољашњим светом; кроз њега добијамо највише утисака и идеја. Око је једини орган помоћу кога распознајемо боју, и ма да њиме искључиво не добијамо утисак о линији и ономе што је испупчено (релијеву), опет нам помаже да схватимо то двоје као што ваља. И дете прве утиске о лепоти не добија ни преко ког другог органа но преко органа вида: па и нама се самим дешава да еу онн утисци који нам долазе преко органа вида најјачи и најеигурнији. Музика је, као и сан, сама собом више неизвесна и неодређена, а у пластичким вештинама све је чисто и одређено. Појезија је свакад примала 9!"