Просветни гласник

ЗАДЛТАК УМЕТНОСТИ У ВАСПИТА1БУ

7-21

естетичко ее васпитање утврдило здраво и крепко, и ако није савршено, јер овде нема ничега што би се могло као свршено и савршено сматрати; а онај младић, кога је један иун само лепота привукла, неће престати никад волети је, он ће ићи за њом и храниће је свуда и у свачему. Сви је у природи, и из ње узимају вештаци који су способнији од толиких других људи да боље све виде, оне лепе црте, оне дивне облике, оне хармоничке боје, па онда они опет са своје стране помажу другим људима, да лепоте гледају, они им показују оно што је лепо, они им износе из те иете природе лепоте које они сами нису опазили. И тако није доста да се само по школама учи цртање; треба од саме школе начинити читав музеј, неку врсту олтара где ће лепота царовати онако исто као што царује наука и врлина. Треба дете ту да живи , а око њега да су све једнако лепа и племенита дела која ће се непрекидно разговарати с његовим очима, која ће изизивати радозналост његову и уздизати му душу његову; треба све што је око њега да га занима оним складним облицима и да оно осећа како се налази у некој ведрој и чистој атмосФери; треба да га облива, тако рећи, уметност са свију страна, као што га облива ваздух који у се удише, еда би, тто'но рекао песник, с ових дичних извора „сишла лепота и сишао живот у срце његово". Та зар и ми сами не прикунљамо у своју собу где радимо, у свој дом, по неки вештачки створ који нам се особито допада и не окрећемо ли често тамо свој поглед да се на њемЈ наслађавамо ? Па и то што Париз привлачи к себи све који у њему живе, као и то што се у Паризу може често наћи радник који је и сам вештак, зар то није с тога, што је Париз готово као неки прегрдни м величанствени музеј ? III Такве су мисли руководиле рад комисијски. Она је потражила сва средства како би се у младићека ерца пресадила осећања о лепоти. Комисија је хтела пре свега да сама школа по себи буде лепа. Као што је црква заједнички дом онима који једну веру верују, као гато је општина заједничка

кућа грађанима, исто тако и школа је, и нижа и виша, заједнички дом за децу и омладину. И црква се не задовољава да врши само тајне и друге обреде, већ је поред тога прикупила у се много шта и од уметности. Зграда је по себи величанствена, па уз то иде јога лепо, хармонично певање и величанствена музика, где је има, а осим тога подижу се сјајна темпла, чудновата етакла у прозорима, па толике иконе и толики други украти. И варогака кућа, бар свуда онамо где је оппггннски живот развијен слободно као што треба, поетала је величанствен споменик, на који су толики ноици потрошени, јер све мишљаху да га украсе гато боље споља и да га оките што богатије изнутра, како би са сваке стране изгледао што величансгвеније. Ни гакола не сме изостајати ни иза цркве ни иза оппггинеке куће. И она је за све нодигнута, и она је опгате добро, и њоме се користе сви. Сваки нарагатај који се ра!-,а на свет пролази кроза гаколу; и сваки проводи у њој своје најлепгае доба, бага оно доба кад се умље почиње да буди и кад се примају најтрајашнији угисци. Доћи ће време, и оно није баш тако далеко, кад ће се човечанство чудити, како се могла школа држати у таквим зградама које не изгледају друкчије но као неке окречене когааре и да су ее у тим кошарама епремали млаћи нараштаји на којима свет остаје. Кад не бисмо, зналн, да нигата не бива за један дан и да, за најизвреније решорме треба времена, ми биемо вам из свег срца рекли, господине министре, да ми тражимо палате за нагау младеж. Као гато је некада Римљанка Корнелија, показујући своје синове, рекла; „Ево мога накита! 8 , тако биемо и ми ради били да Француека може с поноеом пружити руку и показати које су гаколе њене. Ми бисмо желели, да школе буду такве да ее с правом могу бројати у прве споменике зидарске вегатине. Но будућноет ће довргаити — ми о томе ни мало не сумњамо —- ово гато сад чието изгледа емегано, јер је толико ново. Оставимо то дакле времену, а сад се задовољимо тиме да извргаимо оно гато се може извршити. Школе су махом врло просте куће, ви то добро знате, господине министре, а скоро су све ружно на изгледу и врло рћаво саграћене. Зидали еу их