Просветни гласник

ЗАДАтАК УМЕТНОСТИ У ВАСПИТАЊУ

ридари, као што их и данас зидају. Комисија би рада била, да од сада школе буду дело правих архитекта, те да сваки чим их види одмах појми друштвени значај онога посла који се у њима врши и да школа самим својим спољашњим изгледом улива деци и поштовање и осећање о ономе што је лепо. Све школе не морају свуда бити једнаке: јер има општина великих и малих, богатих и сиромашних, Оне су разликују по пределима, по грађи, по условима подизања итд. Комисија је мислила да ништа не би горе по општи интерес било, него кад би се хтело свуда да се наметне један и једнак непроменљиви тип, па ма како он по себи био значајаи и изврстан; она је мислила да баш треба поштовати евачију слободу, па и слободу општина и слободу уметника. Ових последњих година предложени су неколики планови и по њима су школе подизате. Већи број архитекта могао би размислити о грађевинама какве треба да се подижу за школе у таквим и таквим приликама. И тако комисија мисли, да се кроз неколико година једнако држи изложба од свију планова било да су по њима грађевине подизате било да су само намењени за исту цељ, а уз планове да буду приложени тачни предрачуни шта би која грађевина по том и том плану морала да стане, те би се тим путем учинила непобитна услуга основној настави. Ово је прва одлука, коју комисија има част изнети вам. Министарство би бирало судије за ту изложбу и за одређивање награда за планове, па би раздавало награде онима чији планови буду као најбољи оцењени или би откупљивало оне планове који су најбољи, па би их најпосле предавало јавности. Нема сумње да би толике општине које имају школе да зидају користиле се по најчешће оваквом приликом и бирале себи оне планове који би им се допали. На овај начин имале би се подизати не само основне школе по селима, него и више основне и средње школе по варошима, па и учитељске школе и гимназије (колежи и лицеји) и велике школе. Ваша комисија мислила је, господине министре, да не би довољно било установити само изложбу за награду најбољих планова , него је нагала да би добро било, да се путем јавног сгечаја позову сви архитекти. Комисија предлаже само установу јав-

ног стечаја, а министарство нека одреди програм и друге уелове. Знатне награде давале би се само онима који би изнели неке са свим особите планове. Окупштина не би зацело одрекла потребни кредит за такву у истини патриотску службу. Садашње наше гимназије, иа и Факултети, смештени су већим делом по којекаквим кућуринама и кошарама и све што је на њима ружно је логледати и ни једна сграна не одговара ономе на шта је намењена. Може се рећи, ви то и еами из искуства знате, господине министре, да је жалост погледати где су школе сад смештене и да је баш и срамота, кад ко дође и види те зграде. Ми ее позивљемо на таленат и родољубље наших архитекта да они створе Француској онакве основне школе, гимназије и университете какви су ње доетојни. IV Није доста, господине министре, да школека зграда , ма какви ђаци били у њој, само својом архитектуром улива деци осећање леноте, већ је још потребно, да еве што је у школи, чим се уђе у њу, доприноси да младеж прима у се утиске о ономе што је лепо. Непрекидно треба да им се очи сусрећу е оним шго је вештина створила. Тако је радила и стара Грчка, јер у њеним гимназијама и на њеним гимнасгичким игралиштима и стоама имали су младићи и одрасли људи једнако прилике да посматрају узорита дела њихових вештака. Архитекти који ћу у комисији први подижу евој глас и траже, да ее по салама школеким наместе разни украшени Фрисови, по дуварима хармонички ступња боја, по школским авлијама статуе, и то свакад онолико колико где новчани извори допуштају, по галеријама и салама гимназијским и университетеким живописина влажном зиду отисци разних штатуа, барелијеви и разни мотиви архитектонски. Дела се комисија овоме придружила. Како је по весре^и еликарсгво врло скупо у данашње доба, нити могу наше школе ту што год саме поетићи, тим мање што се ништа логае и осредње -не еме у школу уносити, а оно за ово последњих тридесет година бар је вештина на полу-порцеланском иосуђу толико дотерала да ее нашој младежи могу износити угледи за украе по школеким зидовима,