Просветни гласник

задатак уметнооти у васпитању

723

како би им се очи наслађавале и чистотом цртежа и живошћу боја. Само се у једном питању изродила разногласица међу члановима комисије, а то: да ли да се одабере што и за украс по појединим разредима школским. И ако су сви за то да се по салама намегатају лепи и пристојни украси и по разредима уметнички створови у извесне дане и часове, опет сви чланови нису за то да то једнако стоји у разредима пред очима дечијим. Они се боје. да баш за то што би ђаци једнако гледали, не изгубе уметничка дела што од свог утицаја на млађане духове; а нарочито се јога боје да то не послужи младежи која је и онако живе природе, да се расејава и да то не нашкоди оној прибраности која је потребна на сваком часу предавања, ако смо ради да од наставе има усцеха. Одајући сваку правду овој зебњи, комисија ипак не мисли тако. Два сујеразлога у томе нарочито руководила: прво то, гато по многим нагаим школама нема сада ни галерија ни дворигата школских, па ако не бисмо допустили да се по разредима намегатају уметничка дела, онда бисмо им просто затворили сасвим врата школска; адруги је разлог, гато расејаност за ко.ју се толико зебе , неће бити тако знатна. У разреду проводи 1:ак најлепгае време своје , па боље да му се ту, нарочито ту, очи — па макар и расејане — сусрећу с лепим створовима вепттачким, јер то ће му бити неки неми наставници од којих ће сваки дан имати гато да научи. Сад има комисија, господине министре, да вам учтиво обрати пажњу на нешто , не зато што она то сматра као нешто врло важно у њеном послу — јер све је овде важно и све води једној истој цељи — него зато што Је то велика новина коју би требало министарство да заведе по гаколама. Наумни смо да кажемо коју о гаколским музејима. Проћи ће још доста времена, докле нам школе ностану праве палате и докле не буду украшене онако како би требало желети и да би очи дечије имале чему да се радују и поучавају. Али се нешто може одмах учинити , а то је , да се одабере неколико предмета који ће уливати деци љубав према леиоти, те да се установи као нека

збирка за очигледну наставу у којој ће бити и доста знанственог елемента. Свуда се заводе кабинети школски за јестаственицу и индустрију; дела да установимо поред њих још једну врсту школских кабинета, који ће као музеји бити намењени само уметности. Ево, господине минисгре, како комисија мислим о уређењу тих музеја. Она тражи, да ни једна школа, ни најскромнија, ни најнижа, не остане без тога. Свуда треба водити рачуна о средствима којима разполажу општине и држава. Главно је да се испрва добро отпочне а у будућносги нека се изводи и боље и више. Комисија се одлучила за ово што иде. По сеоским гаколима уметнички ће се музеј састојати само из једне штатуиције, два три попрф, је^ног барелијева, неколикоотисака глава на стубовима или украсаи неколико бакрореза или ФотограФИЈа у књижици. Ово ће бити на сваки начин мало према ономе што би требало да буде, али ће ипак бити довољно, кад се помисли на данашње • стање, јер данас нема по гаколамама просто нигде ништа од уметничких дела. Онамо где средства дозвољавају да се учини винте, нека ее и учини вигае. По великим школама опгатинским где- има вигае разреда, нека се у сваким разреду оснује по један мали музеј школски, с више или мање предмета, а у њему нека буде у маломе заступљена цела исгорија уметности. По гимназијима ће уметничка дела бити изложења по разредима, по салама за цртање и по ходницима, и веће гимназије, које располажу јачнм средствима, имаће поред осталога и салу за уметничке збирке, у коју ће приступбити отворен сваком ученику и где ће про®есори књижевности и историје црпсти оно што могу употребити у настави. И по који ученик може, и по самим основним школима помагати своме учитељу у чувању уметничких збирака. Ово је истина ситница, али од овакових ситница могу да произићу и врло крупне ствари. ђак који буде одређен да води бригу о музеју, пазиће и чуваће га боље од својих другова, он ће се и заносити мишљу као да је то његова својина. Па ко зна ! можда ће се ту заметнути и открити који дар који ће дати земљи ког великог скулптора или ког великог сликара?