Просветни гласник

728

О ИНТЕЛИГЕНЦИЈИ ЧОВЕК \ И ЖИВОТИЊА

њихов и не разумемо, то ииак многобројна иотања испитивања за исти јамче. Тако пчелама што стоје преко лета , дан ноћ на лету од кошнице те стражаре, спада поред осталог и то у дужност, да све што се дешава на пољу унутра, у кошницу, јаве. Како посматрач Фравијер вели , они имају на прсима и стражњем телу ваздушне рупе , па тако производе разне звуке, од којих сваки по нешто друго значи. Чим је која пчела са каком важном новошћу долетела, одмах је остале опколе, а она нусти од себе два трн писка и са витким пипцима који се из 12—13 зглавака састоје дотакне своје другарице. Свака друга то исто чини даље и то дотле, док цела кошница за новост не сазна. Ако је ова вест пријатна, као н. пр. да се открио где год мед, шећер или поље у пуном цвету, онда остаје све у реду, на против наступа велика узрујаност, ако се каже да опасност каква прети, да странац хоће у кошницу да упадне итд. Биће по свој прилици, да се такове вестн пре свега матици саопштавају , као ирвој особи у држави. За пчеле се даље зна, да се служе и звучним језиком као и оним што се разноврсним кретањем тела изражава, те помоћу ових кадре су не само у опште, но и о сасвим разпим стварма да се споразумеју. Не треба више, само ако је једна пчела где наишла на шећер или другу какву у.рану, ето ти одмах за ко.ји тренутак, где се чптава поворка гладница дотичном месту упутила , што се само тако тумачи , да их је прва о овоме потанко обавестити морала. Ставимо ли , као што вели Ландоа, кога већ горе споменусмо, чиницу са медом пред какву кошницу, ето ти таки неколико пчела на поље, где онако дубоко (тит, тит, тит,) зујати започне. Глас је овај прилично јак, а налик је на глас што га ухваћена пчела од себе пушта. На ову зуку стане и остали народ излетати, да мед скуги. Ако је рад кованџја да му пчеле одмах с пролећа дознаду за воду коју је у близини кошнице наместио, ваља смо да прут медом намаже и пред лето метне , па оне прве што па исти падну да до воде однесе. Ова неколицина када се у кошницу врати , обавестиће и остало друштво како о води тако и месту самом. Најудеснаје средство за међусобно споразумевање у пчела, јесу пипци , којима се од сваке руке додирују. Ово саопштавање пипцима можемо најбоље посматрати , ако пчелама у кошници матицу узмемо. На један сахат од прилике , иосле тог жалосног догађаја, нриметиће пеке, да је матице нестало, те одмах престану да раде и почну гразничаво тамо амо по саћу да тумарају. Ово се испрва све збива у једном крају од кошнице т. ј. на једној страпи од сата, али на скоро изађу узбуђене пчеле из свог малог круга у ком су се у први мах усколебале и са онима што сретпу, укрстпв пипке неки тренут се додирују. Пчелс

разумев значај овога додира, постану такође немирне и ту своју забуну на исти начин , даље другарицама саопштавају. Неред почне брзо да расте поцеломнароду, док напослетку не наступи општа забуна у кошници. Исто то, што смо видели у најинтелигентнпјих инсеката, приметило се и у буба такозваних »ТосМепдга,ћег«,-а, а и велики број њихових сродника имају врло развијен орган , из кога пуштају од себе потпуно звук што кврчи , што им сигурно зато служи> да се међусобно дозивљу када треба ово или оно заједнички пословати; затим, они су свакако у стању и помоћу пипака да се разумеју те једно друго било о чему известе. Све ово важи и за остале бубе безразлике и нема сумње, да се и оне својим, од разне руке и чудновато удешеним пипцима тако као и пчеле служе. само што су им ова саопштаван.а много простије природе. Ево шта о томе неки г. Гелиц из Марисвиља у сев. Америци др. Бинхеру пнше: »У јулу прошлог лета , приметим једног дана на мојој њиви , како се на гомили свеже земље , као кад оно кртина изрије, буба црно-црвенкастих пруга труди , да отклони ту земљу што је око њене рупе набацана, +е тако место изравна. Док сам неко време то пословање посматрао, опазим још једну бубу те исте врсте где из поменуте рупе земљу износи — па је опет нестане. Сваки четир пет минута износила је по мало земље на поље што је опет она нрва даље односила. Скоро нола сахата био сам сведок тога рада. На послетку ће да изађе она буба што унутра пословаше горе, те отрчав други својој, пружише обе једна другој главе и очевидно су се о нечем договарале, док су промениле послове. Она што је на пољу радила уђе сад унутра а ова друга лати се посла одозгоре. Још сам неко време то носматрао па се удалим у мислима, да се ове животињице могу између себе да разумеју као и људи. Перти приповеда: ка једној кокици (теШоиШа уц1ЈЈапз) што на леђи лежаше, приђе буба трчуљак (сагаћиз) да је поједе , но кад је не могаше да савлада> одјурн у оближњу шумицу и врати се са још једном другом натраг, те сад заједнички свладав кокицу одвукоше је у свој закутак.« Ово дозивање једно другог у помоћ приметили су људи и код многих других буба. У том обзиру особито пада у очи буба АШеићаз бсагаћеиз засег. Њено чудновато понашање уливало је старим народима толики ■ ресиект да су је Египћани шта више обожавали. Иста буба АЉеићиз има тај чудновати обичај да једно две целе велике кугле из балеге зготови , у које будући свој нараштај смести и дотле их пред собом котрља док не постану округле и тврде и док до оног места не доспе где их је намерна загрнути Али да до из-