Просветни гласник

727

се то оаде то онде искупљена грађа критички прегледала и упоредила, те отуд поуздани закључци извести могли , није било оне методе — која је данас правилом постала и којом се не давно и др. Људевит Бихнер у својој књизи под насловом: Аиз <1ет Ое1в1:е81е1)еп с!ег ТћЈсге осЈег сИе 81аа1еп игк! Тћа(;еп 1111 ШеЈпеп« послужио. Претресајући велико питање о на гону, као и то да бисмо се боље одлучили о њему неређа нам Бихнер ту читаво грдно царство инсеката, но само по приличан број извесних прилика из живота мрави, пчела, зоља, паукова и буба. Скоро свака од његових мисли веже и обраћа па.жњу на себе, и све скупа далеко су више, но пријатна забава. Ко је поменуту књигу прочитао , без сумње се уверио , да је светли и благи зрачак мудрости, што неизмерни свет обасјава, и на ове мајушне створове пао , те и у њима се до високог ступња свести развио. А сад да приђемо к неким и то једноставнијим од тих силних наведених доказа. Трезвени и озбиљни педагози увек су гледали у појетским баснама као средству при наставц , неку неистину , у којима се деци прича , како животиње између себе говоре и раде. Сада пак изгледа, да нам ваља поштовати Езопа , ЛаФонтена и Гелерта у том погледу, као добре реалисте, јер новија природна наука потпуно је уверена, да животиње доиста развијају мишљење а и радњу налик на човечију, но која се креће у оквиру њиховог видокруга и животокруга; а тако исто да имају и свој особени језик којим се међу собом разумевају па и служе. Док се ово код свију природњака, што се се тиче сисара и тица, као савршена чињеница сматрала, показале су се те исте појаве па и још многе чудноватије код малих и ситних инсеката. Сада је познато да се ове животињице служе њима својственим звуцима а многе од њих нарочито помоћу пипака на глави — који су и за друге послове удешени. »Два мрава« приповеда Бихнер »када се забављају и разговарају, видимо их где се главом један другом окренули и тусасвојим осетљивпм и окретпим пипцима сасма живахно диркају, по глави куцкају итд., а и силни поједини примери увериће нас, како могу на овај начин све потанкости једно другом да саопште и о извесним се предметима са свим споразумеју." »Ја сам више пута«, тако говори Енглез Јессе »приносио малу зелену гусеницу близу гомиле мрава и с места би је поједини мрав напао, али кад види да му поред свег напрезања самом не иде од руке, да је у гњездо одвуче, он би одма пошао у помоћ по другога. За тренут два, а ми ћемо спазити, како се обе животињице са пипцима нешто договарају, па затим заједно упуте ка гусеници, даје удруженим силама у гњездо одвуку. Често сам сматрао

како два мрава застану , када би се срели на путу што води к њиховом гњизду, те ту пипцима додиривали, и са добрим разлагом држим, да овом приликом расправљају о томе : куда најбољи путови воде. Тако даље приповеда и Хаги у писму свом упућеном на Дарвин а , како је једног дана прстом пригњечио неколицину мрава који су се сваки дан из неке пукотине у зиду његовом у цвеће на банку упућивали и којих никако се није могао да опрости тиме што би их са метлом ишчишћавао. Кад год је неколицину угњавио, одмах су се они први што су по реду долазили, натраг обрнули те похитали да обавесте и остало друштво које о опасности још ништа не знађаше , и да га не повратак склоне. У сусретању су се међу собом по свом начину разговарали , но иза овог још није наступао општи повратак , јер сваки хтеде да се на лицу места, сам посепце, увери. Исто тако и мрави, што ратове воде , држе своја саветовања и као што се много пута приметило , нре но што започну ту своју интересанту војну, обавешћују један другог о ономе што закључе. Ако је који мрав гладан, он додиром пипака јавља то и осталим својим д >уговима. Таким поступањем опомињу и своје црвиће да отварају уста ради примања хране, па шта више у стању су тим мимичким језиком да искажу и своју унутарњу наклоност или одвратност од чега. Међу тим природњак Ландоа (писаг; дела о животињском гласу 1874), дошао је путем својих испитивања до тог мњења, да мрави осим говора мимиком, такође се и звуком разговарају, и ако то човек сам не може да чује. Тако је он н. пр. једном приликом бацио крсташа паука у живахну гомилу мрава , па у тренутку се читава хрпа узрујала и то са таком брзином, да Ландоа ово само звучном саопштењу приписује. Велики број мрави насрне на паука, бој се сасма жесток отвори, и на том се сврши да је паук подлећи морао. Поменутом природоиспитачу пошло је даље за руком, те је пронашао у мрава на стражњем телу и неки орган за звук , нарочито у једне извесне врсте. Тако и Ропега даје од себе такав звук да га и човек може да чује , што у обичних мрави није могуће. У ових животињица не само што се опажа потреба за саопштавање — што је већ по себи знак душевна живота — но и моћ за тако што, само с том примедбом, да је ова моћ саопштавања у разних родова мрави мање или више развијена. Кад буде да се стан мења, онда у неких врста, ухвати један мрав другог међу. вилице и однесе на ново изабрано место. Друге опет врсте не служе се тако драстичпим начином , но се знацима и извесним кретањем тела споразумеју. Много је важније и јаче пада у очи оно , што саобраћајни органи пчела у том погледу врше. Ако језик 91'