Просветни гласник

731

иије иикад опазио , јер је пас свакад, чим је тањир пружио, одма се склонио на страну. То је трајало нелико месеци, и пас је сада био са свим задовољан са својом храном. Настојник тога манастира, ирегледајући једном рачуне, примети да се јело више тропш и да неки калуђер узимље ио две порције. Да би томе у траг ушао, постави стражу код кухинског прозорчића. Једног дана стража се запрепасти , кад виде, да тај лопов манастирски није нико други но пас. Јаве насгојнику, овај се зачудио тако исто, и одобри му да и даље уредну порцију од »братства» прима. Мајмуни, пси и коњи могу се дресирањем до врло велике савршености и вештине да догерају, које често можемо да видимо с највећим удивљењем и невероватношћу ио циркусима. Од свију пак животиња најинтелигентнији је слон. Он ради са свим самостално свој посао, што није ни једна животиња у стању. Можемо му поверити да чамац натовари, где он све стаари тако вешто сложи , да се ни једна стварчица не окваси. Он је у стању са свим самостално да чамац растовари. Употребљава се да топове преко каквих брегова пренесе. ГЈо дође ли на такво место где не може даље , он ти лепо скине амове , подмете своје предње зубе под топове и прегура их тако преко оне сметње, која му није дала да с топовима пређе.

У чему се ова интелигенција, како у човека тако и у животиња састоји, где је њено седиште, гледаћу да на основу најновије науке и искуства докажем, и то на оном месту, чим се будемо са мозгом упознали. Да је ово једна од најтежих партија Физиологије, то ће без сумње сваки знати, али да је и најзанимљивија, то ће се одмах сваки од читалаца уверити. Свали нокрет, који извршимо ма којим удом нашег тела, дешава се на основу свести и разума. Сви такви органи, који су вољи људској потчињени, састоје се из ииаречних мишиКп. И срце се састоји из попречпих мишића , но његова радња није вољи људској потчињена , ка ои радње свију утробних органа. Такви органи , који нису вољи људској потчињени, састоје се из глатких мишиАа, но као што рекох, само срце прави разлику. Шта је узрок аокрету и осе&ају ? — Ово питање беше некад проблема у науци, тако, даје астролозима (звездарима) и лекарима велике муке задавало, е да би могли ш го тачније да реше. Но у прошлом столећу испало је за руком славном швајцарском природњаку Албрехту Халеру, да ово иитање реши, на које му се има много да благодари. Албрехтова заслуга састојала се у научним ексаериментима на животињама, а инглиског природњака , Халеса , на биљкама. Халер је пресекао на живој животињи какав велики живац;

чим је то учииио, одма је у том органу, где се нерв распростирао, престало како кретање тако и осећање. Животиње нису могле такав орган где је нерв нресечен, никако да покрену, и ако су имале вољу да то учине; тај орган беше дакле изгубљен. Даље тај орган иостаде у исто време и неосетљив, могао си да га штипаш, гореш и бодеш, животиње су то са свим хладнокрвно гледале, јер болови који се на том органу дешаваху, нису се осећали, не беше нерва који би то мозгу саопштио. Такве опите посматрали смо и у самом рату на војницима. Ако га је н. пр. куршум ударио у руку или ногу, па је осеКајни нерв повредио, тај орган беше изгубљен , могао си и вруће гвожђе завлачити у месо , рањеник није ништа осећао, шта више није веровао', да се то на његовом телу врши. Но пре него што пређем на даље експерименте, проговорићу врло у кратко коју у опглте о нервима. Елементе живчане системе делимо на ћеличне и влакнасте. 'Келични елементи представљају од прилике апарате, а влакнасти спроводну жицу на каквом телеграФу. Главни састојак влакнастог нерва јесте тако звани: Ахепсу1тс1ег, који је Пуркиње пронашао. Овај Пуркињев цилиндар спроводи сва нервна надражења, а он је безусловнв нуждан , друго све може и недостајати. Влакнасти живци имају разну дебљину, најдебљи су код електричних риба, као код 2И;1;ег"№е18-а, Ма1ар1;еги8 е1ес!;пси8-а, итд. Влакнасти нерви постају у централном органу, у мозгу, мождини и ганглијама, а свршавају се на периферији , на нози , руци и под кожом у свезном ткању. На свршетку своме изгледају на Форму малина, и пронађене су од немачког анатома Фатера ; но доцније их је Пацини боље описао, и сад се по њему зову : РасГпг8'сће Кдгрегсћеп. Код човека се на крају прста находе , које служе за аиаање , и те су прво од Мајснера пронађене , и у науци под његовим именом познате. Потпуно упоређење с телеграФском жицом не може да буде. Вебер је нашао , да је отпор код живаца 50.0 <0 000 пута већи него код бакарне жице. Хелмхолц је нашао, да је брзина у живаца 20 — 27 метара у секунди , а у мождини још мања , 11 — . 2 метара у секунди. (Ехпег). Главних нерава има двојаких: осе&ајних који осећаје и за аокретање који кретање производе. Сем ових има још и других нерава; луче&их нерава, који се у жљездама находе; електричних нерава, који се у електричних риба находе, и који варнице из себе пуштају; даље сиречавајуКих нерава , који импулс спрече, да какво кретање не произиђе. Ови су нерви најпре од Едуарда Вебера пронађени. Они се находе у нерву Уа§:из-у; па кад би се тај нерв електродом дражио, онда место да се произведе у срцу узрујаност, те да јаче лупа, они па против учине те срце стане — ми-