Просветни гласник

732

О ИНТЕЛИГЕНЦИЈИ ЧОВЕКА И ЖИВОТИЊА

рује. Осим ових пет облика живаца има још и трофичних, који регулишу храњење у органима, у које улазе. Нећу се у даљу специјалност опих нерава упуштати, јер сам рад да ово и шири круг публике разумети може. Да се вратим на експерименте, које сам започео, Болесник једва чека да му се рука или нога одсече, у којој је нерв пресечен, јер му је на терету, и ода се с места својој судбипи. Хирург му ампутира повређени орган, и рана мало по мало почне се залечивати. Чим је зарашћивање почело, болесник већ осећа и болове. Али где су ти болови, које болеснш-с осећа? Чудновато! Болесник осећа болове на оној нози или руци која је већ одсечена и одавно сахрањена. Уображавајући те болове на органу, који више не постоји, моли да му се на исто место метну вруће облоге, јер опажу јаку хладноћу, нарочито ноћу. Оваке опите имао је хирург прилике да види на више ампутираних. Но ово није уображење болеснкково, он доиста опажа болове на опом месту где је рањен, и ако му је то то исто већ одсечено. Како ћемо сад ову појаву да објаснимо? Ова се појава оснива на нпрвном саровођењу. Кроз сав организам распростиру се нерви из мозга и мождине у све крајеве тела. Дакле мозак и мождину можемо упоредити са каквом великом државом, која је од свију страна телеграФском зкицом опасана. Нерви су само на својим свршавајуЛим крајевима ■— иериферији осетљиви, и могу нокретање да посредују; а средина и унутрашњост нерва служи да саопштава осећаје сеесги, од које тек наредбу добије шта да се ради и како да се извесно кретање изврши. Ми смо се навикли да утиске, који се на каквом нерву десе, од ма каквог узрока, одма на исто место пренесемо, држећи за сигурно да онде осећамо, гдејо узрок нађен. Али то није тако. На пример ујела ме буха испод колена, ја се истина на том месту и чешем, а у самој ствари тај утисак — свраб — осећам на крају тога нерва, дакле на самој периФерији прста, а не'под коленом. А"како то бива? То бива на основу уобичајености и навике. Та уобичајеност и навика долази тек услед искуства, и ми је поступним путем изучимо. Дете не осећа на коме га месту боли, само пажљиви посматрач можб да увиди , у какву је погрешку пало. Искуства о распростирању нерава на површини тела сабирају се још из младости. Један би се такав утисак заборавио, али се они и дању и ноћу повторавају, тако да их није могуће заборавити. Тек таким путем добијамо искуство, које нам не да лако у заблуду пасти. Из овога се види за што се болесник у осећају болова вара. Рана која зарашћује стеже и гњечи како онај повређени живац код ампу-

тираног, тако и остале који туда пролажаху још док не беше нога одсечена; зато дакле болесник опажа болове и хладноћу не у самој рани и месту које зарашћује, него на негдашњем месту где су се нерви свршавали, дакле на периферији ноге. Сваки човек може слично искуство и на себи самом као здрав, да удеси. Ако на пример ударимо се лактом о дувар, утрне нам рука, и ми не опажамо бол у лакту, где смо се ударили, него се исти појављује чак у прстима. Дакле, с овим је доказано : да кад се нерв аовреди у свЈме току, осеКај те аовреде аојављује се на свршавајуЛем крају — аериферији нерва — а не на самом месту, гди се је аовреда. — утисак — догодила. Открићем овим, наука је добила тек општи иојам о нерву, док не испаде за руком енглеском природњаку Сћаг1ез ВеП-у, да ово и експериментима боље објасни. Он је пресекао магарцу нерв испо^ ока који се на горњој вилици распростирао, и нашао је да та усница није више осе&ала. Другој животињи пресекао је нерв испод ува, који се је у мишић распростирао, и нашао је : да је покретање у том мишићу са свим престало. С овим је доказао : да један исти нерв не служи и аа »осеКај« и за »кретање*, него да један јеонч, друш друго врши. Код тела мучније беше то извршити на нерву, него код лица, јер у своме току кроз тело спојени су у мале снопиће како нерви за осећај тако и за покрет, Ми их ни очима пе би могли видити, а камо ли да покушамо нашим анатомским ножем да их једно од другог раздвојимо, јер су сувише мали и ситни. Најдебљи нервни кончић који познајемо, не износи вигне од један стотинити део линије; а најситнији, у своме пречнику, износи тек четири хиљадити део једне линије. Ако 1200 — 50.000 нервних кончића — влакана -- једно поред другог наслажемо, једва ћемо тек једак једити палац у пречнику покрити моћи. Али има сложених нерава, који дебљину једног прста износе. По неке бледе даме, које се на нервозну конституцију туже, желеле би да им нерви буду од дебљине једног конопца а и не сањају, да им је жеља готово одавно испуњена, и да на многим местима (као : пегуив ЕзсћјасНсиб, сгигаИз, ћгасМаНз и т. д.) износе доиста дебљиру малог прста. Ни једно око, па макар наоружано било најбољим микроскопом, ниједна рука , па макар снабдевена била најбољим механичким средствима, не би била у стању, да толике хиљаде кончића сложеног нерва једно од другог раздвоји. Још ти кончићи нису једно на друго наслагани, него су тек свезним ткањем између себе прирасли. Ови фини кончићи нису тврди и чврсти, него су провидни, Фине цевчице напуњене неком питијастом масом — галертом — и зато се одмах прекину, ако их почнемо каквим инструментом да пратимо ; само их помоћу експеримената мо-