Просветни гласник

најновија исторша срба 1 8 04 — 6 8.

да идо свакив њему ко њега слуша. Народ цослуша књаза и придружи се његовој војсци. Књаз иосаветова народ да слуша власти, и да се пе скуиља у гомиле, па га отиусти ку1ш. Само су похватани и затворени неки чиновници, ко.ји су буиили народ. Еад је Муса-е®ендија видео, да народ тражи књаза Милоша, он похита. да се договори са књазом, гата ће најпосле радити са чиновницииа, који су побегли у град. После дугог договпрања књаз пристане на ово: да Вучић, Петронијевић, Стојан Симић и још шосгорица чиновнкка оду са свим изван Србије; да се књаз постара, да њихове породице и имање нико но узнемирава; осгалим чиновницима дозвољава се да се врате својим кућама, ако хоће. Тако дакле морали су из града отићи они чиновници, који су тамо побегли. За Вучићем и Петронијевићем отпшло је још 37 чиновника. Сви ови људи звали су сами себе уставобраниоцима (људима, који бране устав), иа п ако нису имали од кога бранити устав. По одласку устав^бранилаца поврати се мир у земљи и књаз Михаило поче се старати да нгго боље уоеди и осигура своју земљу и народ. Али на скоро руски конзул у Цариграду поче захт:вати , да књаз Михаило дозволи да се могу повратити у Србију тако звани уставобраниоци. Књаз Михаило није се хтео иротивити руском конзулу, иа за то пристане, да се сви могу повратити у Србију осем Вучића и још двојице, и обећа да ће свима дати пенсију. Али њихов повратак отеже се мало дуже. У месецу Августу 1841 године књаз Михаило крену се да пропутује по Србији Уз пут га је народ дочекивао и свуда је било неописано весеље. Читав месец дана путовао је књаз по окрузима: шабачком, подринском, ужичком, чачанском, крушевачком и т. д., и 14. Септембра вратио се у Веоград. Кад се књаз вратио с пута, он је добио извештај да ће уставобраниоци скоро доћи у Србују. И доиста на скоро стигоше у Београд сви бегунци, који су живели у Цариграду и Видину, осем Вучића и још двојице тројице, који су отишли у Аустрију. Они се пријавише књазу, и он ихјелепо примио и многима је одредио пенсију. Због тога пгго су себегунци бавнли у Видину и Цариграду, 1

759

морала Је српска држава за њих платити голему суму новаца. Није прошло много времена , на је књаз дозволио, да се и Вучић врати у Србију. Али Вучић, Петронијевић, Симић и они саветници и чиновпици , који су били побегли нз Србије, па па се опет у њу вратили, нису могли мировати. Њима није било до^та што им је дозвољено да могу живети у Србији и гато је многима од њих дата иенсија, већ су хтели да се докопају власти, и да заповедају. Али они су знали, да их књаз Михаило неће трпети, да праве нереде као пре. С тога се почну договарати, да направе буну и да наморају књаза Михаила, да иде из Србије, а да за књаза изаберу Александра Караћорђевића, који је тада живео у Србији и био аћутант код књаза Михаила. Они се нису стидели, да раде што год хоћеге само да изврше оно што су били наумили. По народу су растурали различне гласове. Код неких су говорили да треба вратити књаза Милоша ; код неких су грдили Ђорђа Нротића, сина Јована Протића, и друге књажеве миниетре; код неких опет говорили су да се може порез смањити, само кад књаз уклони ЂорЦ Протића и друге министре. Њиховим пријатељима казивали су да за књаза треба узети Кара-Ворђевића. Што су год радили, договарали су се са Ђамил пашом у граду, који је обећао, да ће им помагати у свему. Уставобраниоци спремали су народ за буну читава три месеца. Вучић се био спремио на све. Он пређе у Земун 12. Августа и чекаше само да му се јави да полази. 19. Августа већ је јављено, да је у смедеревском, пожаревачком и крагујевачком округу буна, а тога истога дана Вучић се одвезе у Смедерево. У Смедереву Турци спреме кола и коње и Вучић одјури у Крагујевац. Тамо се одмах састаде са побуњеним народом, узе у КрагујевцЈ топове, барут и пушке и вигае Крагујевца на „Метином брду" ископа гаанчеве. У пожаревачком и смедеревском округу било се искупило до 2000 људи, које је предводио Стеван Стевааовић саветник и Вучићев друг. Књаз Михаило узе д»е чете војске и са неколико саветника пође у Крагујевац. Чим су чули они из пожаревачког и смедеревског округа, да књаз иде на бунтовнике они, 95*