Просветни гласник

НАЈНОВИЈА ИСТОРИЈА СРБА 18 0 4 — 6 8.

ПоСтДе године 1849. После маџареког рата, књаз Александар живео је мирно и задовољно. Сва његова брига била је у томе, да штогод не наљути Турску или Аустрију. 0 тога се непресгано улагивао паши у граду, који му је увек говорио, да се не боји никога, само ако увек слугаа Турке. У то време Турци , који су живели у градовима и неким варогаима, нравили су разна наеиља: крали су, пљачкали, отимали и убијали људе. Карађорђевић је све то трпео само да не увреди Турке. Но у то време десио се једаи важан догађај. Русија је била направила уговор са Турском, да света меета. у Јерусалиму, где је Христов гроб, стоје под загатитом Русије. Тако исто и Србија и остали Хришћани у Турској стајали су под покровитељсгвом Русије, а то значи: Русија се старала да Турци не чине насиља над Хригаћапима. Тај уговор трајао је до године 1853. Те године Русија се завади са Турском и објави јој рат. Руски цар Никола I намеравао је, да са овим унигати турску царевину. То се није донадало Инглизима и Французима, па с тога они приетану да са Турцима ратују против Русије. Рат је трајао три године. Русија се бранила јуначки, и ако су на н>у нападале три велике државе. Ва све време ратовања Србија се није мегаала у рат, већ је била мирна. Родине 1856. Русија направи мир у Паризу са Турском , Француском и Инглиском. По томе уговору , који је нанрављен у Паризу, Србија је догала под загатиту свију великих држава и ни једна држава није смела са војском ући у Србију док то не би одобриле остале дргкаве, То је за Србију било врло важно, нарочито с тога, гато се Турци нису смели мешати у српске послове. Одмах после париског мира настала је завада између књаза Карађорћевнћа и саветника. Кара1)ор1>евић ногаље кријући молбу турском цару , да се у уставу измени оно место, где ј« стајало, да књаз не може отнустити саветника, док се у Цариграду не докажедаје крив. Саветници сазнаду за то , па напигау тужбу против књаза Алекеандра. Али турски цар и турски министри нису учинили ни оно гато је тражио Карађор1;евић, ни оно

763

гато је тражио савет. Карађорђевић по своме обичају слугаао је у свему турског пашу. По народу се разнеее глас о тој свађи између књаза и савета. Књаз Александар пропутује по Србији , да би иридобио народ за себе, но све је било узалуд. Док сс књаз вратио с пута, дотле су неки саветници напрапили заверу или да га убију или да га протерају. Али та се завара некако ухвати, те неки саветници као: Стеван Стевановић, Паун Јанковић, Цветко Рајевић, и јога неки буду осуђени на смрт. Но паша је казао Карађорђевићу, да се то неће допасти турској влади у Цариграду. С тога књаз замени осуђеницима смрт са вечитом робијом у гургусовачкој кули. Овај догађај још је виите огорчио и народ и оне саветнике, који нису били осуђени. Одмах иосле тога стигне у Београд Етемпагаа , кога је турска влада послала да помири Кара1)0р1)евића са саветеницима. Вучић, Илија Гарагаанин и они саветници, гато су били отпугатени предаду Етем-пагаи тужбу против књаза Александра. Али Етем-паша ностара се те помири књаза са Вучићем и осталима. Књаз постави нове «попечитеље» и нове саветнике. Али ово номирење није могло дуго трајати. Кара1)Ор1)евића су били тако омрзли, да није било могуће, да он дуже остане књаз. Гарагаанин и Вучић мислили су, да ће најбоље бити да сазову велику народну скупгатину и да на сгсушнтини оитуже књаза, па да га збаце са пресгола. Осем Гарагаакина и Вучића, било је у оно време мла1 )ИХ чиновника, којиеурадили да се сазове народна скупгатина, која није сазивата десет година. Само тито су ти мла !)И чиновници хтели нешто аруго, а не оно , што Вучић и Гарашанин (као гато ћу вам поеле причати). Али скуиштину иије било лако сазвати. Књаз п саветници бојали су се од скупгатиие. Турци опет нксу били никако ради, да се сазива скуиштина, јер еу и они видели, да ће Карађорђевић зло проћи. Најпосле окружни начелници послали су извегатај Гарашанину , да народ тражи да се сазове скупштина. Гарашанин иредложи у савету , да се сазове скупгатина и савет мораде на то иристати, ио тпто му је Гарагаанин казао, гата су му јавили окружни начелници. На ову скупгатину били су позвати сви окружни на-