Просветни гласник

764

иајновијл историја срва 180 4—68.

челници и преседници судова, све владике, по један посланик из сваке окружне вароши и из села но један на сваких 500 пореских глава. Свега посланико било је око 500. У то време посланици су се . делили на три гомиле: Они, који су слушали Вучића и Гарашанина хтелд су да се књаз Карађорђевић збаци а наместо њега да управљају земљом Вучић, Илија Гарашанин и Миша Анастасијевић (који и сад живи у Влашкој), па доцније да изаберу књаза. На ово су пристали и Турци , кад су ведели да Карађорђевић мора пасти. Но оваких посланика није било много. Друга гомила хтела је да се у Србију поврати књаз Милош Обреновић. Ока је гомила била врло велика, јер је народ бирао за поеланике оне, који хоће књаза Милоша. Трећа гомила била је врло мала , и она је хтела са неким саветницима, да Карађорђевић остане кназ. Посланици су се већ скупили у Веограду. Пре него што ће се отворити скупштина била је служба у цркви ,_ а после службе Карађорђевић је позвао све посланик на ручак. Али велики број посланика није хтео доћи. Кад су то видели саветници и чиновници, који еу хтели да остане Карађорђевић они се почну спремати да га силом бране. 0 тога уговоре: да се касарна попуни оружјем и џебанол; да се по вароши растуре шпијони; да је војска увек спремна, па ако скупштина хтедне да збаци књаза, да се солдати побуне и да побију све главније људе у скупштини;остали скупштинари да се растерају или да ее предаду суду; да се солдатима даде двоетрука плата и храна; да се министри збаце и посгаве нови итд. итд. Али од свега овога није било ништа. Све се окренуло друкчије, и то онако, како је онда народ желео и хтео. Истина Карађорђевић се надао, да ће га Турци сачувати, али то је било у?алуд. Сад ћу вам причати, шта је радила скупштина. Св. Андрејска скупштина Поврата^ ^њаза Мииоша Скупштина се састала 30. Новембра 1858. г. на св. Андреју, па за то је прозвата светоандрејска. На првом састанку посланици изберу за председника скупштине Мишу Анастасијевића, за потпре-

седника Стевчу Михаиловића, а за секретаре: Јеврема Грујића и Милована Јанковића. Одмах на трећем састанку скупштина је издала закон, да се сзупштина састаје сваке године. Десетог Децембра скупштина је регаила о оставци Карађорђевића. Посланици почеше тога дана да вичу противу Карађорђевића, гато рђаво управља народом. На послетку изађе један посланик и прочита тужбу против књаза. У тужби се говорило како књаз гази устав и закон; к1ко не сазива скупгатину, већ сам ради по својој вољи ; како због њега нико није сигуран животом и имањем и т. д. Онај поеланик гато је читао тужбу , питао је: „је ли тако браћо?» Посланици су одговорили: „тако је, све је тако." Преседник скупгатине питао је, пгга ће се радити. Сви посланици викали су : „оставку, оставку, нека да." Ва тим скушптина изабра Стевчу Михаиловића и још неколико људи , да однесу оставку Карађерђевићу да је потпигае. Ва тим јавигае о томе и савету и главном старегаини војске. Депутација изађе пред Карађорђевића и предаде му регаење скупштине и оставку. Карађорђевић погледа решење скупштине и осгавку па онда запита: „шта хоћете ви сад од мене?" „Ми хоћемо да ви потпигаете ту оставку, јер народ неће више да му ви будете његов књаз», одговори му Стевча Михаиловић. Карађорђевић је питао , кога хоће за књаза и депутација је одговорила да хоће књаза Милогаа Обреновића , „Заиста нема правичнијега избора, он је заслужан човек", рекао је тада Карађорђевић. Али Карађорђевић је говорио како то скупштина неће моћи свргаити, и како ће са свим други доћи место Милоша Обреновића. «Све ћемо ми постићи , ако Бог да", одговори му Стевча. Карађорђевић замоли да се за потпис оставке причека до сутра дан, али депутација повика: „сад, сад." Карађорђевић раскопча хаљине и поче викати: „убитеме, ако нећете причекати до ујутру." После дугог наваљивања депутација пристане, да оставка остане до уЈутру. По вароши се био разнео глае, да ће књаз с војском напасти на скупштину. Грдне гомиле народа наоружаше се и опседеше скупштину, да Је чувају. Посланици су седели до мрака, а кад у вече почегае излазити онда скупљени народ повика: „немојте излазити на поље: