Просветни гласник

срба 1804

—68.

765

не ћемо вас пустити док не свршите народну ствар", а то је значило, док не. прогласе књаза Милоша. Тада изађе секретар скупштине Јекрем Грујић, те каза народу да је скупштини мило, што је народ чува , али да се сад не може свршити оно што народ жели , него да се мало претрпе. Тада народ пусти посланике. Сутра дан рано Карађорћевић не хте потписати оставку већ побеже турском паши у град. Скупштина се састаде тога истог дана. Око скупштине била се искупила велика гомила наоружаног народа. Предеедник скупштине јави да је Карађорћевић побегао у град, и запита скупштину шта треба раднти. Дела скупштина повика : „да се збаци." Кад скупштина огласи да је збацила Карађоћевића, тада устаде Сима Протић председник смедеревеког суда и објави скушптини, да не треба оставити земљу без поглакара, већ да треба изабрати књаза. Цела скунштина скочи на ного и повика: «Мн хоћемо Милогаа, живио књаз Милош." Гомила народа , која је стојала око скупшгиае викала је непрестано: «живио Милош, живио Милош.» Миша Анастаеијевић, који се са Вучићем и Илијом Гарагаанином спремао да буде намесник.ида њих тројица управљају земљом место књаза, а доцније да изберу књаза, али не Милоша Обреновића, поче се томе противити. Он је желео , да доцније изаберу за књаза Ђоку Караћорђевића његоког зета, а Вучићи Гарашанин нису то хтели , већ су хтели некога другога. С тога Миша не хте да потпише прокламацију за народ и решење скупштинско, којим се враћа на престо књаз Милош, али доцније пристаде и он да потпише, по што је видео да не може друкчије бити. За тим и решење и прокламацију прочиташе народу, који је стајао око скунштине. Саветници нису били ради да се за књаза поврати стари књаз Милога, осем њих неколико. Нарочито то није желео председник савета стари војвода Вучић , за кога већ знате шта је радио и какав је био. Чим је скупгатина јавила савету, да је проглашен стари књаз Милога , саветници одмах регае , да њих неколико иду у скупгатину и да је наговоре, да погази своје регаење и да је поплагае, како то не може бити. Савет одреди

Вучића и јога два саветника и три нопечитеља, да иду у скупштину. Вучић једва пристаде да иде. Кад саветници и попечитељи приђо пе до скупгатине, онда народ повика: „живио књаз Милога." Кад уђогае у скупштину, онда Вучић поче да говори скупгатини овако; {( Шта је то људи ? Шта сте ви урадили? Загато браћо хоћете и себе и децу вагау, живе да покочате у земљу ? Што почињете оно, што не може бити? Загато брате за књаза оне, који не могу бити , које неће дозволити ни султан ни ни једна велика држава?" Још је Вучић претио и говорио и најпосле се увати за брк и рече: „ево осеците ми ово и баците у проход, ако вам доћу Обреновићи." Посланици почну викати на Вучића и започне велика граја. Вучић је хтео јога да говори, али није могао од вике. Најпосле Вучић са дружином изађе напоље. Народ је знао гата је Вучић говорио и радио толико година, па му више није веровао. Полазећи из скунштине Вучић викну: „Нека ми испадне и друго око, ако вам дођу Обреновићи." (Вучић је раније био изгубио једно око). Тек гато Вучић изађе са другатом , а народ повика: „Живели Обреновићи." Народ није дао Вучићу и друговима да прођу, док не изађе Стевча те каза народу да их пусти. Народ их пусти, али су морали скинути капе и викати „живели Обреновићи, живео књаз Милош." 12. Децембра заподео је у скупгатини свађу Миша Анаетасијевић, отужујући секретаре да они пишу у скупгатини и раде оно , што им Је воља. Свађа је била жестока , али је прекиде секретар Јова Илић, који лупи ногом о патое и викну колико игда може: „Мишо! ти си даиае забио крвав нож у скупштину, но не мисли да ћега одавде жив изићи, твоја ће глава прва пасти. * Миша се препаде и свађа се утиша. Тек гато се свађа стиша, а настаде друго зло. Саветници , који нису желили повратак књаза Милоша, договоре се да побуне војску и да поврате из града Карађорђевића, а скушптину да растерају. Они оду у касарну и раздвоје војску, па неколико њих пођу у град да доведу Карађорђевића, а осталу војску пошљу на скупгатину. Али народ , који је стајао око скупгатине полети на солдате и намора их да се врате у касарну. Посланици се беху препали , али »6