Просветни гласник

766

најновија историја срба 180 4

— 6 8.

се брзо ослободише кад видеше како народ отера солдате. Она двојица саветника, што су пошли у град да врате Карађорћевића ухваћена су и затворена. Да се не би догађали нереди, скупштина ренш да се изаберу три човека, који Ке управљати земљом до доласка књаза Милоша. За чланове привремене владе били су изабрати : Илија Гарашанин попечитељ (миниетар) унутрашњих послова, Стевча Михаиловоић и Јевта Угричић предсздник касационог суда. 0 овоме је издата народу прокламација. Сад су Карађорђевци били пропали са свим. Војска се покорпла скупштини и мир се повратио. После ових нереда, који су се догодили, скупштина написа молбу турском цару, да поврати Милоша Обреновића са правои наследства у његовој породици. Ва тим скупшгина је изабрала из сваког округа поједнога човека, једнога владику, једног саветника и још неколико људи , да иду у Влашку, да поздраве вњаза Милоша, и да се носле е њиме врате у Србију. Из свију вароши у Орбији и из многих села стизали су поздрави скупштини. Народ је благодарио скупгатини на њеноме раду и на томе, гато је на престо повратила старога књаза Милоша. Међу тим у целој Србији, народ је три дана певао и играо и веселио се у част повратка књаза Милоша. Неке вароши шиљале су поздраве самоме књазу право у Букурешт. Књаз Михаило , који је тада био у Бечу, телеграФисао је скупштини и благодарио јој на раду, и скупштина је одговорила њему. Тако је то ишло непрестано. 0 новој години скуптптина је послала поздраве и књазу Милошу и књазу Михаилу, и они су обојица одговорили скупштини. Депутација , која је била отишла у Букурегат стигла је била тамо, али је књаз Милош чекао да. га турски цар потврди за српског књаза. У брзо стиже одговор из Дариграда , да турски цар признаје Милоша за књаза, и позивао га је да он сам иде у Цариград. Књаз Милош одговорио је да због зиме и старости не може ићи у Цариград. Међу тим књаз Милош , пре него што је дошао, у Србију, одредио је Стевчу Михаиловића , да га заступа у дужности. Поврата^ ^њаза Ми<лоша у Србију Књаз Милош кренуо се из Влашке у Србију и 11. Јануара 1859. године он се извезена српеку обалу код Радујевца. Чим се дознало да је стари књаз ступио на српску земљу започело се весеље и трајало је три дана у целој Орбији. У Радујевцу била је спреиљена велика светковина за дочек књажев. Књаз изађе на обалу , и по што узе со и лебац, он заблагодари Богу , гато је доживео , да опет дође у земљу , коју је од Турака ослободио. Он поздрави народ са „добро јутро, синови моји." Одатле књаз оде у Неготин и ту пробави неколико дана , чекајући туреког чиновника који ће му донети турски Ферман. Међу тим скупштина још про него гато је прегаао у Орбију књаз Милош , тражила је, да се из града уклони Карађорђевић и он је морао отићи. Кад је у Земуну изашао из лађе изговорио је ове речи : ^еедамнаест година служио сам верно Порти (турском цару и влади) и ево како сам награђен." Осем тога, док се књаз банио на путу скупгатина је оптуживала чиновнике, који су народу чинили зло, и за које је знала да бране Карађорђевића. У таке људе скупштина је бројала и митронолита Петра , и е тога су се неки посланици спремали да га оптуже, те он даде оставку и оде у Аустрију. После неколико дана књаз Милога пође из Неготине и стиже у Гургусовац. Одмах нареди, да се та варош прозове Књажевац и заповеди да се епали гургусовачка кула, у којој је Карађорђевић мучио људе. Из Књажевца стиже књаз у Алексинац, где му на сусрет изађе и књаз Михаило, који је у Сиедереву прегаао у Србију. Одатле се крену за Параћин , Ђуприју , Овилајенац и Пожаревац. Свуда се народ на коњима и пептке скупљао у грдне гомиле и пресретао књажеве Милогаа и Михаила. У Ћуприју је дошла из Крагујевца војска, те предусрела старога књаза. Народ из округа рудничког носио је заставе, које еу ношене у време Милошевог ратовања са Турцима. Весељу није било краја. У Дубравици код Пожаревца књажеви са својом пратњом седну на лађу и Дунавом отиду у Београд. Али пре него што су књажеви етигли, народна скупштина, која је иознавала Вучића као човека, који не може живети док не буни народ