Просветни гласник
НЛЈНОИИЈЛ ИСТОРИЈЛ СРБЛ 1804 — 68.
767
и не прави сплетке , решила је да се он стави под стражу и пррд његову кућу одмах је постављена стража. У Београду све се спреиало да дочека књажеве. Намештене су биле капије кроз које ће кн.ажеви пролазити. На кућама су били разни натписи као на пр: „Нема тога ко се страши за Милоша живот дати." Или овако : „Књажева срећа чаша је већа» и др. На Сави дочекали су књажеве сви чиновниди и небројено грађана. После тога трајало је весеље три дана. Књаз је примао људе; који су дошли из разних округа да га поздраве. После неколико дана књаз. распусти скупштину и посгави нове попечитеље и саветнике. Вучића уапсе и он на скоро умре. Књаз Милош владао је свега годину и по дана и на Крстов-дан 14. Септембра 1860. године он је умр'о у Топчидеру у своме дворцу , а еахрањен је у саборној цркви у Београду, где се налази његова гробница. 1^н>аз Михаи«до (по други пут) Чим је умр'о кнез Милош, кнез Михаило изда народу прокламација и јави о смрти свога оца и о томе, да он сгупа на пресго по праву наследства. „Време и моје право погинути неће", казао је он кад је морао бегати из Србије, и сад му је било дошло време. Чим је кнез Михаило сгупио на престо, прва му је брига била , како ће истерати из Србије оне Турке, који су оетали да живе у неким варошима и градовима и који су Србима за време Карађорђевића чинили велика зла. С тога он поче набављати пушке, и нареди да се у Крагујер.цу лију тонови. Осем тога он још боље уреди стајаћу и народну војску. Јула месеца године 1862. даде се прилика кнезу Михаилу да се огледа са Турцима. На Чукур-чесми, испод велике пијаце , деси се свађа између Срба и Турака. Ево како је то , и због чега је било. Још у хатишериФу царском године 1830. сгајало је, да Турци могу живети само у градовима. Но Турци се нису хтели одмах иселити. По што је дошао на владу Карађорђевић, он није ни тражио, да се Турци иселе. Шта вишс за време Карађорђевића владе, Турци су чинили разна насиља, а за то нису никоме одговарали.
Чим је у Србију дошао књаз Милош , он је одмах тражио, да се иселе из Србије Турци, који су живели у Ужицу, Београду, Смедереву, Шапцу и још неким местима, и да остане у градовима еамо турска војека. Но књаз Милош умр'е. Кнез Михаило , настави тражити , да се Турци иселе. Турци су то знали , па су тражили прилику да се заваде са Србима. Трећег Јуна у недељу по подне Турци се заваде на Чукур - чеени са једним српским момчетом, и убију га. Жандари са једним српским чиновником пођу тамо , да виде шта се догодило , но Турци убију тога чнновника и једнога жандара ране. Чим за то дознаду у вароши, грађани се наоружају и отпочне се бој између Срба и Турака. Целе ноћи 3 Јуна тукли су се Срби и Турци , и Срби јога у вече отеше савску и варошку канију и натераше многе 'Гурке да бегају у град. Сутра дан Илнја Гарашанин, министар, уговори са старешином турског града, да се прекине бој. Али 5 Јуна Турци почну рано пуцати из пугаака са града , а мало за тим оспе се ватра ив топова на варога. Највећи етрах завлада по целој вароши. Народ отпоче бежати, само да избави свој живот. По улицама и друмовима гушнли су се етарци, жене и деца. У то време књаз Михаило није био у Београду , већ је путовао по Србији и тек је био дошао у Шабац, кад му стиже депеша о борби у Београду. Он ноћу стиже у Београд и предузе команду над војском и грађанима. Из београдског округа похитају у Београд народни војнип.и и брзо се искупи до 20.000 људи. Брзо се направе барикаде (заклони од дрва, сламе сена итд.) према граду и по вароши, да се бране ако би Турци на ново напали. Но до боја није више дошло. У Цариграду, посланици великих држава, руски, Француски, немачки, аустријски и талијански отпочну уговарати саТурцима о иеелењу Турака из свију леета , осем београдског , гаабачког смедеревског и Фетисламског града. Док су се у Цариграду договарали . кнез Михаило спремао се за рат са Турцима. Тек 23. Августа направише посланици (консули) са Турцима овакав уговор: да се соколски и ужички градић иоруше; да се Турци иселе из Веограда, Смедерава, Шанца, Сокола, Петрића и т. д, и да само остану у 96*