Просветни гласник

770

О ИНТЕЛИГНЦИЈИ ЧОВЕКЛ и ЖИВОТИЊА

љења, и по даљини и по правцу, и најпосле може се сасвим изгубити. Тако је исто и са лежањем птица у гње .зд у, које ворира од чести од природе и температуре предела у коме живе и често од узрока нама са свим непознатих . Одбор је навео млого чудних случајева, који ноказују разлике лежања истих Фела у северним и јужним државама. Кад је инстинкт променљив, питали су, за шго природа није дала пчели »моћ, да употреби други материјал, кад воска нестапе ?" Али, какав би други материјал могао употребљеп бити'? Ја сам видео, да оне раде и с воском, који је кошенилом отврднут и машћу размекшан. Андру Најт видео је пчеле његове, у место да жудно полен скупљају, а оне купе смесу начињену од воска и трепетина, којом је он огуљена дрвета вамазао био. На последку, недавно је доказано да пчеле у место да истражују цветни прах, радије се користе једном са свим различном материјом, на име овсеним брашном, страх, од неког особеног непријатеља, доиста је инстинктивне каквоће, као што се може видети и код птичића, који још у гњизду леже, премда страх може ојачан бити искуством, и виђењем како се од истог непријател>а и остала животиња плаши. Страх од човека је лагано задобила различна животиња, која живи ва иустим острвима, као што сам ја то на једном другом месту показао; нример тога видимо и у Енглеској, где су млого дивљачније веће птице, него птичице малене, јер велике птице човек већма гони. Ми сигурпо можемо приписати велику дивљачиност наших великих птица том узроку ; јер на острвима, на који човек не живи велике птице нису плашљивије од малих ; и сврака, тако плашљива у Енглеској, у Норвешкој је тако питома, као врана у Египту. Могућност, или ћа веројетност, да су насљедне варијације инстинка у природи, биће ојачана крат ким иосматрањем неколиких догађаја у питомини. Тако ћемо моћи видити ону улогу, коју је хабитус и одбирање тако званих спонтаних варијација морило модиФикујуће душевне квалитете наше домаће животиње. Код мачака, на пример, једна по природи лови пацове, а друга мише, и за те се тежЕве зна, да су па&љедне. Једна мачка по г. С. Џону (Н. Јоћп) сваки пут је доносила ловне птице (<1ате—ЈММв), «ируга, зечеве или питоме зечеве; а трећа ловећи по полоју, хватала је готово сваку ноћ, то љештарку то шљуку. Могли бисмо врло занимљивих и аутетичних примера навести, о разним наследним сенкама нарави и укуса, и пајчудноватијих особина у свези с изве сним душевним стањима или периодпма времена. Али дај да погледамо познати догађај код различних врста паса; не може бити сумње, да млади птичари, поинтери (ја сам видео један значајан пример), хоће кад

што да »прилегну,« на ћа натерују и друге псе, кад их први пут с нама у лов новедемо. А всћ извесно је, да је она тежња код паса који »апортују« донскле наследна, као и тежња овчарских паса, да обилазе стадо, у место да на њ насрћу. Ја не могу да видим да те радње, вршене без искуства, јединкама врло младпм и на скоро исти начин сваком јединком ; вршене с врло великом радошћу у свакој раси, без да је цељ позната, — јер млад поинтер не можс више знати да он својом услугом помаже господару своме, него ли што бели лептир, за што полаже јаја своја на лист купусни, — ја не могу дакле да видим да се те радње суштински разликују од правих инстиката. Кад бисмо видели вука једне врсте, који млад и без икаквог обучавања, чим нањуши пљен свој од маха стане као укопан, па се онда полагано вуче к њему с особитим држањем и, другу врсту, која у место чопор јелена да вападне, опколи га, па га к некој удаљеној тачци гони, то би смо доиста те радње назвали инстинктивнима. Домаћи су инстинкти, као ш.о би могли назвати бити, доиста много мање стални, него инстинкти природни; али, они су и постали далеко мање строгим одбирањем, и били су пренесени за несравњено краћи период, у уветима животним, који су много мање стални. Како се строго ови домаћи инстинкти, хабитуси и склоности наслеђују, и како се чудновато мешају, најбоље видимо, кад различне врсте паса укротимо. Тако је иознато, да укрштање с булдоком аФицира кроз млого поколена храброст и постојанство рта, а укрштање с ртом, пренело је опет на целу Фамилију овчарских паса тежњу, да лови зецове. Ови домаћи инстинкти, тако укрштањем опробани, личе на природне инстинкте, који се на сличан начин знаменито преплићу, тако, да се кроз дуго време виде трагови инстинкта оба родитеља: на пример, Ле Рој описује једног пса, коме је прађед био курјак, и који је на један начин показивао траг свога дивљег порекла, на име, тим, што кад би га госа његов вабнуо, никад му у правом правцу дошао не би, и т. д. Дарвин дакле закључује да све особине које видимо ћод животиња, да су се несљедиле, но да се ове особине у неколико промене у нитомини. На пример, млади су[пилићи самом навиком изгубили страх од паса и мачака, који је код њих, без сумње, изнајире инстиктивно морао бити, јер ја сам чуо, вели Дарвин од капетана Хутона (КиМоп), да су млади пилићи од родитељског порекла 0а11и8 ћапкјуа, кад их баш и обична кокош у Нндији излеже, изнајпре за чудо плашљиви. Тако је исто у Енглеској с младим Фазанима, који би се излегли из јаја, на којима је обична кокош лежала. Па ипак, пилићи нису са свим изгубили страх, већ само од паса и мачака, јер чим им квочка квоцањем опа-