Просветни гласник
ЗЛШ1СПИК глАипог
зан.« Сваки је рад за себе врло нужан , а онај је и од користи са којим се когод најлакше служити може. 0 везу у онште није г, Деспотовић ништа говорио, јер је он и овај рад квалификовао као »луксузан«, а ја налазим да је нарочито шарени вез преко потребан у мањим разредима , јер се тим радом много добија, а на првом месту долази укус, који је врло потребан за сваки женски ручни рад, што и сам г. Деспотовић признаје. Дакле кад деца почну шарено вести — наравно што за употребу — кад стану сама слагати боје за лишће , цвеће и остале шаре , онда се тим радом најбоље отвара вол>а за рад , а у исто време и укус им се развија. Г. Деспотовић узео је женски ручни рад као и друге предмете, па вели , да се свима ученицама у један мах једпо исто »по команди« диктира , на табли нацрта, од једног истог парчета почиње и т. д. Ово је врло непрактично. Сва деца не могу ни подједнако брзо ни подједнако лепо да раде Некој се ученици једаред покаже па. одмах свати и ради, а другој се то исто по неколико пута покаже, па опет не може да свати. Учитељица рада треба на то да пази, па која теже сваћа да се око ње више труди, да јој вољу отвара, да јој буди поиос, како није лепо да иза својих другарица заостаје итд., а ако учитељица код табле стоји , црта, диктира и »командује«, ја сам потпуно уверена да је ни иоловина неће разумети и но »команди« израдити. Непрестано говорити, често ученице обилазити, свакој на по се објаснити рад, то је иробитачније г за децу, а сигурније за учитељицу. Што г. Деспотовић препоручује , да се на материјал , на ред и чистоту пази, за то смо му све захвалпе, и то млого ценимо. Благодарећи Главном Просветном Савету на поверењу, којим ме је одликовало давши ми књигу »О настави у женским ручним радовима« на преглед, ја сам слободна да му изјавим моје скромно мишљење : да поменута књига, овака каква је, ие би могла према нашим приликама и потребама да послужи као упутство при предавању женског ручног рада у нашим основним и вишој женској школи. 16. Октобра 1881 год. у Београду. Са особитим поштовањем Христина Врвакова. учитељка рада. 11а основу ових реФерата Савет одлучује : да се »Ипстава у жвнским ручним радовима« од П. Деспотовића не уводи у наше осповпе и више женске школе.
11Р0СВЕТИ0Г СЛЈВЕТА 7 49
За реФерате да се изда сваком 'реФеренту по 30 динара. XI Ст. МарковиК реФерује, у име дисциплинског одбора , о кривици г. Николе Миленковића , учител.а■ расничког. Савет је саслушао, у чему је ствар , и пошто ј нашао да кривица није доказана, а да је на учитеља пала сумња због онога за шта се оптужује , то је одлучио, да се предложи г. министру, да г. Николу Миленковића, који и онако одавна служи пензионише. XII М. Миловук реферује, шта је нашао у прегледаним документима г. Љубомира Илића, учитеља гимнастике. Савет, иошто је саслушао тај усмени реФерат, одлучујс, да г. Љ. Илић има положиги испит из геометријскогцртања пред г. г. Д. Плајелом и М. Валтровићем. XIII М. Миловук реФерује шта је нашао у документима г. 'Буре Бранковића. Савет пошто је еаслушао тај реФерат, одлучио је, да г. Ђ. Бранковић има положити иепит из цртања и краснописа пред г. г. М. Валтровићем и Д. Плајелом. XIV Арх. Дучип реФерује, у име одређеног одбора, да је одбор проучио »Насгавми алан за Богословију« п да је нашао, да поднесени план није сталан, него је удешен за ову 1881—■2 школску годину а према персоналу који сада ради у Богословији. Према томе одбор је мњења да овај наставни план који је предложен и по коме се већ ради у Богословији има два месеца, не долази у круг рада Главиог Просветног Савета. На основу овога Савет одлучује , да не ула ш у претрес поднесеног »Наставног плана за Богословију«.
САСТАНАК БХХУ 4. Новембра 1881. год. у Веограду Били су : предоедник др. Ј. Панчић. Редовни чланови : П. Срећковић, арх. Дучић; Др. Л. Докић ; Др. Ј. Валента ; М. Миловук и Др. В. Бакић. Банредни чланови: Л. Туроман; Св. Николајевнћ, Бор. Тодоровић, Влад. Карнћ и др. Л. Лаааревпћ. Привременп деловођа Стеван Д. Поповић. I Прочита се протокол 74. састанка. Савет усваја II Министар просвете и црквених послова, писмом евојим од 2. Повембра о. г. ПБр. 7934., спроводи Са94