Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

783

постоје уопште у нашим законима о чиновнидима и другим органима државне службе. V Н а д з о р У овоме одељку потписани је одбор учинио највећих измена и допуна; управо рећи, он је узео себи слободу да део тај одељак са свим измељен цредложи Главном Просветном Савету на усвојење, јер се није могао сложити у пачелу с онаквим надзором какав се предлаже у поднетом законском пројекту. По поднесеном предлогу надзор над основним школама имао би у главноме остати овакав какав је и до сад био, или управо као што је регулисан последњим законом о надзиравању основних школа, а само у чл. 76. додато је вешто ново што би била нека накнада за сталан надзор над основним школама. 0 потреби надзора над основним школама држимо да је излишно речи трошити. Питање је само: какав нам је надзор потребан. По предлогу који је пред нама надзора има од две руке: један се врши ради науке и реда у течају године, а други ради оцене рада учитељског на измаку године школске. Први се врпш преко школских (управитеља) старешина , преко директора и наставника средњих школа и преко школског одбора, а други преко нарочитих изасланика бираних из просветнв струке. Кад се надзор школски предузима ради поуке, онда је, нема сумње, јасно, да ће ту највише користити основној настави они који еу стручно спремни за тај посао. Основна школа целина је за се; она има свој особити начин живљења, рада и развијања, који разуме као што треба и понајбоље онај који је изучавао природу тога школског организма и који непрекидно и пажљиво прати сувремене напретке на пољу основне школске насгаве. Кад се поред тога узме на ум, да сви наставници у основним школама треба да раде по начелима и упуствима која су им показивана у школи где су задобили своје стручно образовање, онда је јасно, да учитеља треба да надзирава и оцењује у његовом раду само онај који до најма-

њих нојединосги познаје савколики рад и живот школин и међу чијим начелима и погледима на школу и њену задаћу неће бити никакве значајне разлике, а још мање супротности или несагласности. Из овога изилази, да би најприродније било, да се наставници учитељских школа, који предају педагошке предмете, искључиво употребљавају за вршоње надзора ради поуке и реда, па следствено и ради оцене рада учитељевог. Али питање је: могу ли се ти људи, све и да би их било довољно да се разашљу по свима основпим школама, без штете одвајати преко године од свог редовног посла и смеју ли они дангубити може бити сваког месеца по три четири или и више дана ноходећи школе у одређеном им округу ? Нема разговора, тим би се начином лако могл^ десити да пттета претегне користи. Поред тога запитајмо се: каква би велика корист била најпосле баш и од тога, што би такав наставник и провео по који час једпом преко године у основној школи и би ли он био у стању да за тако кратко време отклони све сметње које би спазио и које се не би смеле оставити неотклоњене? Нема сумње, и то бити не може као што бп требало да буде. Но кад се поред овога позитивно зна још и то, да 4—5 наставника педагошких предмета не могу свуда сгићи, онда је по себи јасно, да би се поред њих морали употребллвати за надзор преко године и наставници из других средњих школа. Али зар иије већ и по себи јасно, да би врло штетно било, кад би се и они преко године одвајали од своје редовне дужности и употребљавали на погао који им је споредан ? Осим тога узимамо слободу да се овде одсудно изјаснимо противу изагаиљања наставника средњих гакола „с обзиром на поједине струке школскога рада". Поред евега погатовања које смо дужни одати свачијој стручној и личној епреми, ми се не устежемо изјавити, да се никако не слаже са задаћом основпе гаколе да је у њеноме раду, који је у служби оппггег образовања, надзиравају стручњаци: филолози , матемагичари , природњаци итд., као што на то могу имати свог неограниченог права у извесним средњим и вишим школама. Мало 1 | час напоменусмо, да оеновна школа има свој за98 *