Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

785

у случајима веће непоелушности и неуредности од стране онштинских и других нижих влаети гаколеких. Једном речју е устаноном сталних и стручних надзорника школских основна би се школа и њена настава упутила новим и правилним путем, који би је потпомагао у њеном развитку и довео брже и сигурније к оној великој цељп која јој је намењена у величанственој служби народне просвете. За оволике и овакве послове тражи се да им се поједини људи одаду свом својом научном и моралном снагом, да њима посвете сву своју бригу, све своје време и сав живот свој. Такви су људи могу наћи само онда кад буду ослобођени од евију других редовних и нередовних дужноети и осигурани толико да могу вршити и дужносг своју и ие забацити рад на евом смасталном научном и стручном усавршавању. Па кад је све ово овако, настаје питање : да ли ово пгго се овде тражи аије нешто ново што нигде но поетоји у свету и што још у свету није довољно огледано и проучено у последицама својим. Доиста, ако биемо ми први биликоји биемо имали да се излажемо негсом гатетном и опасном експериментисању, било би довољно разлога, да застанемо и да се добро размислимо. Али, на срећу, није тако. Не проналазимо ми овде ништа ново, нити је ово опит гатетан и онасан. Немачка и Француска, Белгија и Швајцарека, Аустрија и друге напредне земље у Јевропи завеле су давно и дапно овакав сталан надзор гаколски, а где није и стручан био^ и тамо је у последње време такав установљен. Оно гато ее у толиком свету потврдило и као корисно и као напредно, није могућно предпоставити да ће бити само у нас гатетно и назадно, и ако смо и ми у петој и у птестој десетини овога века имали такву установу, па је кроз неколико година збацили, не за то што није ваљала, него просго за то што није било довољно и спремних људи за то. Кад дакле установа сталног и стручног надзора не може бити штетна и назадна, морамо се јога само запитати : јесмо ли у стању остварити је, т. ј. имамо ли људи спремних за то и раеполажемо ли новчаним средствима у толикој мери колико овде треба ? На оба ова питања одговарамо ово: Призна-

јемо, да ван лица која су на извесним местима заузета редовном наставничком или другом просветном службом немамо за сада на расположењу толико епремних људи колико би нам требало за овај посао. Али за врло кратко време могло би се наћи довољно таквих лица, па било да се рад тога пошље на страну на изучавање педагошких и неких философских наука неколико зрелијих младића, који су овде свршили извесне науке, било да се подвргну проФесорском исииту из групе педагогаких наука они учитељи осповних гакола који су евргаили учитељску гаколу и с одличпим или врло добром успехом положили учитељски иепит, а били учитељи најмање шест година, као што то одбор предлаже у новоредигованом члану 73. овог закона. Таквим начином ми бисмо најдаље за 4 године илали попуњених 7—8 надзорничких места, коликоби им у први мах било потребно. Овој последњој мисли дао је одбор израза на свом месту у прелазном наређењу. — Што одбор предлаже, да се у закону изреком напомене, кад се ова усганова школских надзорника има у живот увести, то је једно с тога што се то доиета одмах не може остварити, а друго и е тога, што треба да се из самог закона јасно види како је данагањи начин надзирања школа привремен и непотпун, који се има у своје време другим, бољим заменити. Оваква прелазна наређења налазе се у гаколским законима и других земаља. Остаје само да кажемо две три речи о Финансијској могућности остварења ове устапове. Строго узев, није нагае да ее и у то питање упуштамо, него је главно да искажемо само како смо убеђени о потреби ове установе, остављајући надлежиии Факторима да нађу и отворе потребне изворе за оетварење њено. Али ћемо ипак две три речи и о томе напоменути. Пре свега и по садашњем начину надзиравања оеновних гакола троше се и морају се трошити неке суме новаца. Ако би се јога преко године, као што се хоће, изашиљали поједини стручњаци да прегледају основне школе, тај би ее издатак, по свој прилици, удвојио ако не утростручио и цзнео би око 16—18000 динара на годину, у случају да се само удвоји, а не и устростручи. Поред тога не треба