Просветни гласник

0 ИНТЕЛИ1 ЕНЦИЈИ ЧОВЕКА И ЖИВОТИЊА

795

0 интелигенцији човека и животиња По Бри^е-у, Ре^<ламу, Дарвину и другим

НАиИСАО ^ОРЂЕ ^АРКОВИЂ ДОКТОРАНД МЕДИЦИНЕ У БЕЧУ (Свршвтак место нлставка) Једног дана био сам сретан да сретнем сеобу Р. аапцшпеа из једног мравинака у други; и доиста беше врло интересантан призор видети како господари брижљиио у вилицама својим носе робове своје у место да њих робови носе, као што је то догађај код ] ; . гиГевсепи. Другог дана обрати на се пажн.у моју једно дваестину оних мрава који робе, који преко истога меета пређоше, али очевидно не да истражују храну. Они се приближише једној независној општиии мрава — робова (Р Гивса), но бише ју* начки одбијени ; кад што и по три мрава — роба вишаху на ногама мрава који роби (Р. бап§шпеа) Ови пак немилосрдно уоијаху своје мале непријатеље и вуцијаху за храну мртве лешеве њихове у мравињак свој , који је удал.ен двадесет и девет јарада био, али не могоше доконати ни једне лутке, да је као роба одгајс. Ја тад узмем из једнога другог мравињака 1. Гиаса пеколико лутака, па их метнсм на једну ледину близу бојнога по.га. Тирани их одмах жудно шчепаше н са собом одвукоше ми слећи зар, да су ови ипак иобедиоци у последњој битци остали У исто време и на исто место метнем ја неколико лутака јсдне друге Феле Р. Па\а с неколико ових малих жутих мрава који још вишаху о номађу мравињака њихова. И ту Фелу премда ретко хоће да у робљс одведу, као што је г. Смис описао. 11 ако је та мравља Фела тако мала, ипак је веома храбра; тако ја сам пх сам гледао како страшно друге мраве пападаху. Једном на1)См ја на моје велико чудо 1шд једним каменом једну независну општину Р. Пауа покрај мравињака оних мрава који робе Р. 8апу1ппеа; и ночем сам слу«аЈНО оба гњезда покварио био, то мали мрави сиоиадоше своје велике еуседе с чудном храброшћу. Сад сам био рад да сазнам, да ли је Р. капјЈШпеа у стању да разликује лутке од Р. Гивса, које она обично за робове себи одгајује, од лутака мале а горопадне Р. Р1ауа, које опа ређе роби, и уверих се очевидно да јесте ; јер ми смо виделн да она лакомо и нагло граби лутке од Р. Гивса, док се међу тим веома уплаши кад наиђе на лутку или ћа на земљу из мравињака Р. 1'1а\'а и брзо бежи даље од ње. Али, од прилике на једно четврт сахата, мало за тим пошто еу сви мали жути

мрави одмилили оили, охраорише се ови те лутке однесоше. Једног вечера посјетим ја другу једну општину Р. вапЈЈШпеа, и видох како се неколико тих мрава враћаше кући, и улазаше у свој мравињак носећи мртиа тела Р. 1ивса (што показиваше да то не беше сеоба) и млогобројне лутке. Ја сам пратио један дуг ред од мрави који с пленом натоварени иђаху, од прилике четрдесет јарада на траг до једног густог шушњака, одакле сам видео да изађе последња иидивидуа р. вапдшпеа ноеећи једну лутку ; али нисам могао нронаћи у густом шушњаку оиустошени мравињак, премда никако одатле није могао далеко бити, јер две или три индивидуе Р. Гикса трчаху тамо амо у пајвећем узбунењу, а једна држећи своју лутку у устима, стајаше непомично на врх једне гранчице слика очајања над развалинама куће своје. То су Факта којима, до душе, није била нужна моја потврда, о чудесном инстинкту робљења. Најпре се види велика супротност инстинктивних навика р. кап |ЈШпеа према континеталном Е. гиГевсепа. Овај последњи мрав не гради себи мравињака, не одређује своју сеобу, не скупља храну за се ни за своју млад ; шта више није кадар сам ни да једе; он апсолутно зависи од својих млогобројних робова. Рогатша вапцшпеа, на против пма млого мање робова, а за време првога дела лета, веома мало; господари одређују где ће и кад ће нов мравињак да се гради и кад ће преселсње бити, господари посе робове. И у Швајцарској и у Енглеској робови изгледају као да искључну бригу брину о ларвама, и сами господари изалазе да робље робо. У Швајцарској робови раде заједно с госгшдарима да грађу привуку и мравињак начине ; обоје, а поглавито робови, посећују ц музу, као што би се рећи могло, њихне лисне ваши, и тако обоје скупљају храну за општину. У Енглеској господари обично излазе из мравињака да грађу за грађење и храну за себе, своЈе робове и ларве своје приберу, тако да у Енглеској господари имају много мање услуга од својих робова, него ли господари у Швајцарској. Ја се не усуђујем казати на који се начин инстинкт Р. 8ап§шпеа развио. Али како мрави који нису