Просветни гласник

796

од оних што робе, хоће по кад кад, као што сам ја видео, брижљиао да прикупљају лутке других Фела, кад их расејане близу свога мравињака нађу, то је могућно да су се таке лутке које су исконо као храна у мравињак довучене, могле у њему развити ; и сад ти, на тај начин и нехотично одгајени странци могу сљедовати њихном властитом инстинкту и оно радити што могу. Ако се по том присутност њихова покаже корисна за Фелу која их је узела — јер би било пробитачније за Фелу да хвата раднике, него да их одхрањује — онда ће навика скупљања лутака изнајпре за храну моћи бити природним одбирањем ојачана и устањена у са свим другој цељи, да гаји робове. Кад пак инстинкт једном постане, али у још млого мањем ступњу него што је код нашег британског мрава, Р. зап§;шпеа, којега као што смо видели много мање помажу робови његови него нсту Фелу у Швајцарској; природно одбирање може увећати и модиФиковати (инстинкт — сваки пут наравно предпостављајући да је свака модификација била Фели на корист — док није постао један мрав, који толико зависи од својих робова као Роптпса гиГепзсепз«. Познато је да пчеле и мрави праве вештачке ћелијце у кој има засебно живе и да прве следују позиву матице која је интелигентниЈа и код које је нервна система развијенија од осталог народа и она је управо мајка свију пчела. Кад је лепо време рдднице оставе своје вештачко сазидане дворе и отиду да купе мед, восак и прашину са цвећа; а при облачном времену остану сви код куће. Ове су живогиње веома разборите, ма како далеко отишле да восак купе, знају опетдасе кући враге. Чувственост и схватање код њих је веома развијена, јер оне знају да се међу собом договоре, накратко, развијају умну способност при свакој прилици која им се не сме одрећи при данашњем стању науке. Код крустацеа је нервни поредак и као и код зглавкара. Рак има такође велики ганглион око ждрела, затим прсни ганглион и више трбушних ганглиона који су скопчани једним ланцем. Ганглион на репу млого је већи од трбушних а то је очевидно, ј ј Р рак потребује да својим репом пипа, куда ће да иде. Зато дакле рак иде на трашке што се нервни ганглион за осећање и пипање на самсм крају од репа находи. Нервна система код кичмењака са свим је пак другча него што је код зглавкара. Код кичмењака находимо да ганглије врше неку Функцију само онде, где воља и свест људска не влада. Овде дакле ганглије врше радњу над оним органима који нису људској вољи потчињени, а све оно што је људској вољи и свести потчињено, то врши мозак а од чести и мождина. Један једити кичмењак нема мозга а то је:

АтрМо^ив 1апсеоМи8, код њега врши радњу 8рта ЛогваНз. Код ових је жишгиња »нервни центар« дуж скелета, па макар се ова. састојао из костију или самих рскавица. Сви ти иерви стоје у свези са мозгом или мождииом, — мождивљје увек у свези са мозгом из којих излазе дво.аки перви : нерви за осећај и нерви за нокретање. Помоћу тих нерава умеју се наћи у околини нашој и са осталим светом у свези бити. Овај поредак нерава налазимо како код најпроетијег кичмењака тако и код најсавршенијег — човека. Пијавица, рак, жаба н човек, та четири организма разликују се како по фо|]>ми тела тако и по делању једна од друге, а још већма се односно ума разликују. Та разлика до.зази од герава и њиховог неједнаког састава. Свеза пак измсђу ових животиња постоји у саставу и склопу органа и њихове радње. 0 томе се можемо одма уверитк чпм сравнимо мозак кичмењака и то полазећи о^ најпро тијег (мозга) па до најсавршенијег и најзаплвтенијег. Морска корњача има иерв за мирисање од знатне величине, предњи мозак јје по своме обиму прилично велики. Има три одељења у мозгу, и та се могу сравнити по својој Форми и 11'аставу са ганглионима нижих животнња (јер нис- ни најмање на површини убрани). Рибе имају такаа исти мозак као и корњача, јер је и код њих нерв за мирисање веома развијен. За овим нервом долази : предљи, средњи и стражњи мозак, који су се развилш од ганглиона и постепено у мозак прешли. — Сва три оделења мозга личе на ганглионе иижнх животиња. На каквом јс ступњу душевна радња ових животиња, може сваки знати, ако је само посматрао рибу и корњачу у каквом акваријуму. Њима годи веома чиста вода, у којој има доста хране и у таквој се у највећем расположе њу находе. Пеке се пак животиње међу собом слажу а неке се мрзе. На глас звона, корњача и рибе дођу на опредељено место да храну приме, а то доказује да се оне могу м опомен} оног места, и да знају да ће тамо храну добити чим дођу. И једне и друге приме храну и то од познате особе; но ако би им каква друга — непознатг« — особа храну пружила; оне с места побегну и неће да је приме. То је доказ да оне могу особе по мирису да познаду, те зато према некој имају поверења а према другој особи непознатој — немају. Оне имају још душевне моћи да разликују »пријатно« од »непријатнога« као и памћење у распознавању једне особе од друге. У тица је мозак много развијенији. У ћурана је нерв за мирисање покривен великим мозгом, јер тај нерв овде има обичну величину као и остали. Три одељења мозга овде имају округлу Форму само што је предњи мозак већи од она друга два ; и нерви истичу из мозга онако исто и у опом истом реду као и код