Просветни гласник

100

о интелигенцији

човека. Овде дакле мозак има више нервне масе, која знатно уплииише, не само на све нерве у телу, него и на умну радњу која се човечијој приближава.; и то нарочито код оних тица, код којих се предњи мозак не састоји из глатке и равне површине, као што је код гуске и ћурана, већ код таквих тица код којих је мозак на површини убран и који има више или мање вијуга. Такве вијуге налазимо код папагаја, свраке, крешталице и многих других. Зато се ове дају добро обучити, и навикну се на човека и његово друштво. Још већма се даде обучити коњ и пас који се душом и телом човеку ода. Код ових је већа интелигентност зато, шго имају више вијуга. Код сисаваца предњи мозак претеже све више и више, има више савијутака — убраности — који су човечијим подобни. По своме саставу најсличаији је мозак мајмуна и човека. Но ово сравњење поФорми не сме се и на радњу пренети између разних сисаваца и човека. По спољашњем изгледу буковине и јововине не може нико на једнака својства ових дрва да закључи, јер се разио односе спрам воде, тврдоће и спрам горива. Ово је тек тачпије испитано помоћу микроскопске анатомије, да хемички састав и живот ових дрва са свим је друкчији један од другог, те тако се дознало зашто јововина у води не трули, а зашто је буково дрво тврђе и зашто више топлоте ствара. Кад сравнимо спољашњи изглед рогоза, бреста и раста, одма представимо себи и њихову различност односно тврдоће и начина живота ; тако исто морамо у призрење узети различност мозгова између рибе, тице и човека. Зна се да спољашња Форма није без уплива, али данашња наука не дозвољава да се с овим упливом тера до крајности. Лекарска су посмаграња ове податке на видик изнела: Чим је каква месна препрека односно храњења или из каквог другог узрока , то велики мозак на живом телу омршави, и у својим појединим деловима смежура се и збрчка (АкорМе) тако да на место мозга дође вода у унутрашњост лубање. Код таквог се човека одма појављује опадање свести и разума, смањи се душевна способност, те тако постане неспособан и за какав умни рад, наступи дакле туаоглавост. Ова су лекарска посматрања од велике важности, јер на живом човеку не знамо шта је у мозгу, но само познајемо његову радњу. Ако такве појаве за живота пратимо, а после смрти нађемо анатомским прегледом такве узроке, онда нам се потврди права истина и појави суманости потпуно се објасне. У тупоглаво-рођених људи (идиота, кретена) мали мозак разликује са од здравога својим незнатним и Јадним развићем, па за то је према томе скучена

и животиња 797

и јадна и душевна способност. Као год што смо се помоћу лекарског искуства уверили, да кад се о лакат ударимо, нерви се раздраже и утрну ; а ако 'је удар већи био, оида се за неко време нерв умртви и постане неосетљив ; тако исто и код мозга бива. Ако је мозак у унутрашњости иовређен, његова ће с е радња само у нечехму смањпти, али ако та повреда почне и на друге органе да дејствује и да их притискује, тако да тај терет почне чигаву масу гњечити, онда мишљење престане и свест са свим ишчезне. Такве ћемо примере навести где је свест и даље сстала, ако повређена маса није здраву притискивала и обратно. Овај занимљиви случај иосматрао је др. Кратер у Далмацнји: Иван Мусулин из округа Нарентског побије се једном, и његов противннк удари га каменом у главу тако, да му је темену кост разбио. Он падне на земљу, али се за кратко време освесги, тако да је после два сахата сам ишао у суд и предао тужбу. Он је добро био превијен и двадесет дана находио се са свим повољно, тако да је често излазио на игру и учествовао у боксовању. Био је вавек добро расположен а био је и при себи. На игру с боксерима изашао је 21. дана, али му није добро било, и није хтео у игри учествовати ; нј опет је за то давао — своје мњење како треба играти. Дакле био је до тог часа при потиуној свести. Кад је пошао кући, стропошта се и привикне : »Мени је зло« и за неколико минута умре. После 18 сахати правио је над њим обдукукцију Др. Кратер, који је нашао да је 1атта уе1л'еа на темену са свим размрскана била н да су парчад кроз дебелу марамицу — опницу (<1ига тз(,ег) — у мозак продрла. По усменом причању Др. Кратера била је читава лева половина мозга у гној се претворила тако да је сиваста маса по мозгу иливала у тој крваво-гнојавој маси. Стари анатом Др Карпи извадио је једном детету иглу из чела која је три прста дубоко у мозгу била, рана је зарасла и дете је после са свим оздравило, тако да је до великог достојанстеа доцније дошло. Др. На1в4:ес1 прича, како је једноме пушка главу са свим размрскала, тако, да су 4'/ 4 иалца дубоко унутра у мозак ушла парчад. Тај човек није пао у несвест , јер је после неколико минута сам лед на главу метао и крв брисао. Он је за тим сам на коња узјахао и дојахао је до куће, која је од прилике на једну енглеску миљу удаљена била, али је готово у пола онесвешћен био. Ту му се изваде нарчад из мозга, рана се зашије и после 2' | 2 месеца са свим је оздравио. Лонже још чудноватије прича, како је једноме готово пола мозга изцурило кроз убојну рану, 1 Брикеова Фпзиологија