Просветни гласник

798

и он је тако с иола мозга готово читаву интелигенцију задржао. Но ово су тако чудновати примери да многи физиолози не верују. Из свега дојакошњег видели смо да се у мозгу ствара све мишљење. Из сравњења животнњских мозгова излази, где је развијенија Форма мозга, ту је већи и развијенији душевни живот. Развиће мозга разумем не по величини, — квантитету — него по квалитету. Погрешно је оно мњење и закључак где се каже: који човек има више мозга, тај је паметнији и разборитији. Не, то није тако, данашња је наука у најновије доба то решила. Па чак и наш народ дошао је до закључка, да велики мозак не чини човека паметним. Народ каже : »шта му је вајда што има онако велику главу, кад му је пуна сурутке « Дивно оштроумље народа, на које су резултате тек сад природњаци дошли. Та то нам и свакодневни примери доказују. Уз.мимо одраслог крупног човека који има велике мишиће, а овамо није у стању ни по терета да подигне, што може један мали и коштуњави човек са мањим мишићима. Али наравно у овога су последњег мишићи развијенији услед рада. Првога народ сравњује с »врбовим« а другога с »дреновим« клином. Мозак по величини н тежини својој у разних је људи такође различан. Још је Аристотело знао, да је женски мозак мањи од мушкога, а то је и новија наука доказала. У средњу руку човечији мозак тежи 1424 грама, а женскн износи на 1272 грама. Дакле женски је мозаг. од човечијег лакши равно 1 52 грама. Жене нису због ове маљине мозга глупље од људи, него их је проклета њихова сујеверност до тога довела, што оне не употребљавају мозак за какво реално знање, него на које какве измишљотине и тричарије. У обичном животу женска глава изгледа као да је већа од човечије, а то причињава пунђа и туђа коса. Нар. пословица вели : »Дуге косе, кратке памети.« Кад сравнимо на мртвачком кревету главу човека и жене, онда ће нам одма у очи насти, да је човечија већа. Па ништа за то, оне би по анатомском саставу мозга могле исту интелигентност имати што и људи, али сујета п ништавилост спречавају умно развиће. Женска је глава мања, округлија и приближава се више кугластом облику, јер има мање иснупчености, чело је ниже, а лице је краће и округлије. Грудни је кош у човека у свима правцима већи, и као све кости, тако су и ове много јаче и масивније. Женски је грудни кош много еластичнији, крстине су женске нешто више, те за то су у струку тање. Карлица је женска знатно шира и за то бутне кости стоје косо спрам колена. Женска је нлећка мања, те за то су руке

краће и мање, а према томе нису способне за какав тежи рад; кости су од бутине ка колену слабије, нога је нсжнија и за трчање неудеснија. Према овоме и према женском мозгу, видимо, да жену не можемо ни у чему с човеком да сравнимо, јер по готову одступа у свима органима. Ми овде не ћемо женски мозак више са човечијим сравњивати, јер врло мало има жена *) које су се одликовале на књижевном пољу, него узећемо да сравнимо човечије мозгове, који су се женијалношћу својом на књижевном иољу одликовали и који су највећи мислиоци свога доба би.ш. Казали смо напред да се интелигентност како у човека тако и у животиња састоји У вијугама на површини, т. ј. што је више мозак убранији и што више вијуга има, то је интелигентнији. Ово се мора имати на уму цре него што пређемо на иоједине примере. Кад сравнимо мозгове великих људи и других мислилаца са мозговима обичних здравих људи, наћи ћемо да је у првих нешто мало већи; а наћи ћемо и обратно, да је у неких научењака мозак још и мањи од мозга обичних здравих људи. Славног природњака Кивијера (Сиу1ег) мозак је тежио 1861 грам ; познатог иесника И о Г с1 В у г о п-а 1807 грамова; оштроумног математичара Б хт 1 с ћ 1 е 1-а 1520 грамова; великог пак мислиоца на математици (Згаибз-а мозак је тежно 149.! грама; женијалног хирурга Б и р и 1х"Сг е п-а само 14 37 грамова. Н е г ш а п-а тог највећег Филолога, који је тој науци путове прокрчио, мозак је тежио само 13 58 грамова; а научењака Наиат а п п-а, који је иначе одрастан био, тежио је цигло 1226 грамова. Овај мозак није дакле ни средину женских мозгова по тежини износио. Иа.јвећи мозак на свету имао је Оливвр Кромвељ (ОИуег Сгот\уе118) протектор енглеске републике у 17. веку. Његов је мозак тежак био 2231 грам, а неки оиет веле да је 1ј о г с1 В игопб имао још већи, његов је тежио шта више 2238 грамова. Ова су двојица готово два пут више мозга имали од обичног здравог човека. Славни сликар РаФајел, Волтер и Наполеон I. имађаху тако мали мозак да није ни средњу сразмеру прелазио. Ако сравнимо мозакразних живогиња, наићи ћемо на исту сразмеру. Псето има мање мозга од овце, а много мање од вола. Мозак је код слона ") три нут већи него код човека, а и мозак код китова такође је већи од човечијег. Из овога се види да не можемо ') Јоћапп Гг1е<1псћ Мееке1, проФесор еравњујуће анатомијс, из галантерпјв и за утеху дама тврдио је (+ 1833 НаИе) да је женски мозак у сразмерп спрам мушког волуминезнији односно нерава. Сцрам састава, величине и тежпне тела, слон има врло мали мозак, а оиет је зато паметнији од многих л>уди.