Просветни гласник

О ИНТЕЛИГЕНЦИ.ЈИ ЧОВЕКА И ЖИВОТИЊА

799

гледати на аисолутну тежину мозга а не можемо и спрам тежиие тела узети, да би интелигентност једне животиње определили Магарац има тек 250. део мозга од целокупне тежине тела ; пољског миша пак износи мозак 131. део тела. Не може се ни према релативној тежипи узети, јер би онда човек морао умно испод врапца, сенице и цајзле стојати. А и псето, слепи миш и коњ према овоме морали би умно нижи бити и на ннжем ступњу развиКа од питомог белог зечића стојати. Из ових јасних примера нема се куда но мора се признати правило: Што више вијуг а на једном мозгу нађемо, то морамо му и веКу интелигенцију признати. Наш проФесор психијатрије, Мајнерт поставио сад у најновије време једну са свим другу теорију, но ја је нећу наводити овде, јер ми се чини да је ова вероватнија ; његова теорија доиста је још у првом развићу, па кад је већина буде примила, онд;1 ћемо и сви пристати. уз њега, а сад су за ову теорију готово сви физиолози и остали природњаци. Чим је мозак у човека лакши од хиљаду грамова, науком је доказано, да је блесавост и лудило на прагу, па и хиљаду грамова нису ни за какав умни рад. До које се грдине мозак развија — расте, и у којој је години човечијег живота најтежи? Славни немачки анатом 8атие1 Тћотаз држи да мозак расте до 4-те године, но то није могуће ; други пак кажу да се до 6—8 године развија. Најзеће право има енглески физиолог 8 1 т 8 ; он каже да мозак непрестано расте, и то до 20-те године. Други тврде да од 20—30. грдине ночиње мозак да опада, аодЗО — 50 по ново да расте. Ја бих највише веровао Француском природњаку О г а П о 1 е 1-у који каже: да бар у кавкаске расе мозак од детињства до етарости непрестано расте. При мерењу лубања нашло се, да Кавкасци имају већу главу од Монголаца. Монголци пак већу од Црнаца, а ови пак већу од Оцеанаца. Африкански црнци стоје са величином своје лубање између Европејаца и Аустралијанаца. Бела или кавкаска раса етоји на већем ступњу умног развића од монголске, монголска пак над црном и т. д. Још је и ово на сигурно доказано: да лубања у интелигентније расе доцније зарасте, него у расе која је на нижем ступњу развића. Тиме је дакле остављен мегдан мозгу, да се може лакше развијати, док код посљедњих лубања одма зарасте и укопча се у своје шавове тако да мозак^нема места да расте и да се даље развије. Из свега овога видели смо да развиће умно не зависи од величине и маее мозга, а и то, да маса није без уплива, ако узмемо спољашњи одношај, на ум. Мали, слабуњави, геџави и од природе неразвнјени л.удп, пе мо^у са својим мишићима толико спаге про-

извести колико могу одрасни, крупни, здрави и извежбани. То исто важи и за мозгове женијалних мислилаца, јер они су свој мозак радом, умствовањем и напрезањем развили; док, код слабуњавих, душевно болелесних и оних који се нису умно вежбали, мозак је нсразвијен остао. Ако сравнимо нпр. Шилерову лубању са лубањом каквог глупака, видећемо да је прва у свима деловима хармонички развијена, да има лепу округласту Форму и више простора за мозак. Ако пак узмемо у руку лубању глуиака , где мозак није довољно развијен, то ћемо одмах увидети да је чело много ниже, потиљак пљоснаст и плитак, лице испупчено, управо рећи, целокунни састав изгледа мањи код несрећног и умног просјака од гла ве славног песника Шилера. На овом месту је вредно да укратко објаснимо, од куд долази слабоумност, — и од куд долази микрокеФализам. 1 Фокт оснива микрокеФализам на атавизму' 2 Под атавизмом треба разумети, да се једна генерација у назад иовратила. На пример, наши прађеди имали су у својој Фамилији каквог сулудог, глуиог, блесавог или ма с каквом другом маном. Таква мана није сс одмах на првој или другој, него можда чак на трећој генерацији иојавила. Наш народ не зна ни шта је наследство нити пак ирилагођавање у овом слислу на основу којих се оснива данашња теорија постања али опет за то каже: ово се дете није ни на оца ни на мајку метуло, него на деду или бабу, стрину или ујака и т. д. очи су му се на тога, нос на тога, а обрве на тога и тога метуле. Ето и наш народ верује у атавизам. Нанш су сељаци доиста праве Дарвинисте. Ако је који крадљивац или бекрија, картарош итд., одмах кажу : вала му је такав и отац био. По ако отац таква својства није имао, они траже узрок, па на основу предања, иду до прве, друге па и треће генерације и доиста нађу сличан пример. Иротив Фокта устао је проФ. Др. Сћг. Аећу у својој брошури: Иећег <1а5 УегћШшз <1ег МПсгосерћаИе гит А1ау1зтиа 1878 г. Он каже, да о повратку једне генерације у назад не може ни речи бити. Доказујући опширније вели у главноме: да је микрокеФализам патолошко болесно •— стање мозга, и да се то болесно стање још у Феталном — утробном — стању појављује, а не на основу наследства из раније генерације и т. д. Рокитански (патолошка анатомија 1856. Беч) вели, да душевном и умном недостатку кретена узрок је: или недостатак хране (А1,гор1ие) или за то што је лубања сувише рано зарасла, те мозак нема куд да се развија. Аећу држи да код микрокеФала није 1 Микрокефализаи значн «а.1а закржљава лобан.а, која се мај мувској прибл-жујг. А1а\'ик = прађед.

100*