Просветни гласник

800

О ИНТЕЛИГЕВЦШИ ЧОВЕКА И ЖИВОТИЊЛ

узрок што рскавице на глави сувише раио у кост пређу, него да је какав унутрашњи узрок, држеНи да се мозак после трећег месеца рођења не развија као у човека, већ као у животиње. Ми смо видели да и маса мозга није баш без уплива. али много више зависи мишљење од правилно развијене »Форме« и од доброг » х-рањењал Радња мозга, као и свака друга радња тела, зависи од здравља и добре хране. После дугог умног напрезања заболе нас глава, после дугог напрезања мишића уморимо се и они започну да болу ; једиом речи : сувишни иотрошак материје умори нас, а тај умор осећамо као болБацимо један поглед на одношај хранења. — Ма каква сметња у крвотоку, производи сметњу — забуну - у душевном животу. Навала крви условљава раздраженост, а недостатак изнемоглост и слабост. Да би мозак могао вршити добро свој посао, нотребује доста и добре хране. Он изпоси 4 5. део целокуане тежине тела, а узимље 5-ти део читаве крви у себе. Може се у животу десити да мозак некад ман.е а некад више крви у себи садржи, а да му се обим и.величинане промени, јер и иначе има свакад више крви него што му треба за храну. Види се дакле, да он за своју радњу потребује велику количину крви. — Много је занимљивији одношај крвотока у мозгу. Крв свакад умерено у њега долази не наилазећи ни на какав отпор, и то отицање крви, без икакве сметње, доистаје чудновата уредба у човечијем телу 11и један орган на човечијем телу нема тако много помоћних средстава за правилно отицање и дотицање крви, као што го мозак има, и он је тако осигуран да му је тешко какву повреду нанети. Мозак лежи у глави као оно »језгра у орахово, љусци« ; ои је тако ието у два дела нодељен (одозго), Ми га још и даље можемо са орахом сравнити. Као год што има језгра на површини својој испупчења и. издубљења, тако исто и мозак има. Опи набори на понршини мозга изгледају као да су једни поред других наслагани. По спољашњем изгледу своме називамо ове боре »вијуге.« Као год што се орах састоји, из беле језгре која је жутом навлаком превучена, тако се исто и човечији мозак састоји из беле нервне сунстанције, која је сивасто риђом навлаком превучена. Унутрашња је маса мозга бела, која се из сабијених испупчења и издубљења саетоји, а површина из сивасте супстанције, на којој се саме боре находе. Ове сивасто-риђе вијуге на површини мозга јесу главни орган за мишљење. Развиће и важност ових вијуга у мозгу, за живот и здравље човечијег организма можемо најбоље оценити на деци. Ова немају никакве животне спос обности, нити сопственог разума, док год се ове ви-

југе у мозгу не развију. Недонешена деца немају развијених вијуга, а дете је тек онда у стању опстати кад се ове вијуге развију. Деца пак без мозга рођена умру одмах. Мозак почне тек после рођења нагло да расте, тако, да за прву годину иосле рођења толико нарасте код новорођеног, што није у стању после за читав живот да нарасте. Мозак је у 8. години већ нарастао и доота се развио, и те године тек треба децу у школу давати. Од осме године мозак се можда само на површини својој мења, шири се на све стране толико, колико му још меке и незарасле кости дозвољавају. Вујуге се на површини човечијег мозга у дванајест пута умноже (Назсћке). Како се мозак на површини увеличава, како пак поетају она млогобројна испупчења и удублења, о томе ће нас најбоље уверити наша рука, ако је за пример узмемо. Ако руку дуже времена држимо у води, то ћемо како код живог створа (н. пр. код праље) тако и код мртвог видети где се многе неправилне боре на површини руке појаве. Ћелије се на површини руке иаиију воде, постану веће и шире, те тако заузму и већи простор; а почем су изнутра на доњем делу свезним ткањем утврђене, то немају куд на друго месго да се шире, до на површииу у Форми бора. Исто тако бива и код мозга , но само што је ширењс и помицање на иовршини сиречено тврдим костима у које је мозак обграђен, и тај отпор на мекој површини причињава то се мора у унутарње боре да савија. Како бива растење мозга на површини? Одкуд добија мозак више вијуга ? Како се шири сива супстанција у којој је мишљење ? Како ее увеличава мозак ? На ова ћемо питања да одговоримо супротним: зашто се увеличавају мускули ? — Они се само радом и вежбањем шире и крупњају, а тако исто и масу мозга на површини мора само умни рад да развије и усаврши. »Покретање«- умножава мишићне кончиће, — а пмигиљење " умнозкава вијуге на мозгу. У људи који се умно занимају, мишићи су танки, меки, слаби, а у каквог бравара или копача мишићи су јаки, чврети и снажни. Одношај је мозга у ових људи такође различит и неједнак. Оравнимо мозак великог мислиоца Гауса, са мозгом обичног здравог радника, то ћемо одмах разлику на први поглед увидети. Мозак је у последњег у вијугама тако прост и једноставан, као год што је и његова радња проста и једноставна била. Мозак пак славног математичара и астронома, који је непрестано и хладно о Формулама матемачким мислио — те тиме неумрлу славу стекао — одликује се својим многобројним вијугама, које су