Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВПОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА 775

се расписао стечај о томе, а оставити писцима на вољу, да у одређеном року подносе оно што по свом нахођен.у држе да је умесно и добро за цељ о којој је реч. — Даље изјављује министар, да он мисли да би за ниже разреде основних школа, а нарочито оних у ново ослобођеним крајевима, најбоље иоднеле збирке наших народних песама, као песме о боју на Косову и др. Почем таква збирка већ постоји, могла би се прештампати само из крупнијих слова , и пошто се увод изостави. Доцније могле би се овакве збирке и илустровати. Иосле кратког разговора, како је ово питање једном претресано у Савету, у коме су се појавила разна мишљења, Савет одлучи: да се овај предмет упути нарочитом одбору, у који да уђу чланови: Св. Николајевић, А. Николић и Ђ. Тешић и да се умоли г. Д. Јосић, проФесор учитељске школе. IV Писмом министра просвете и црквених послова од 11. Новембра о. г. ГШр. 82 50. упућује се Савету на оцену дело г. др. Лазе СтеФановића : иНаука о човеку«, да ли би га требало прештампати за потребу ученика средњих школа п колику би награду ваљало писцу одредити. Савет одлучује, да ово дело прегледају чланови: др. Л. Докић и др. В. Бакић. V Прочита се реФерат г. Јов. Ђорђевића, проФесора учитељске школе, о прештампавању п Латинско-сриског Речника «, Од Д. Исаиловића. Тај реФерат гласи: „Глатшол Просветном Савету На нозив од 30. септембра о. г. част ми је одговорити да по мом мишљењу ИсаиловиКев „Л.атииско-сриски речник" од године 1849. не би ваљало прегатампати овако као што је, јер не одговара данашњим потребама гаколе и наставе. Осим старог правониса српског, којим је писан, у њему су и многе српске речи писане по старом начину (н. пр. на крају са ,Де:" званЈе, трудолибЈе и т. д.) а долазе и онаке речи, које су из данашњег књижевног језика избачене. Осим тога у овом речнику слабо је заетупљена фразеологија и синонимика, а то је управ оно, гато ученику најчегаће треба и гато се у сваком речнику највигае тражи.

Али како је потреба велика, да ученици што пре добију у руке речник ма и мање савргаен, не бих био ни за то, да се нов латинско-српски речник изнова пигае и скрупулозно и на најмање ситнице осврће. Овакав посао захтевао би више година, а за толико време штета би било ученике оставити без икаква речника. Према томе мислим, да би по најбоље било, да се Исаиловићев речник по могуКству поправи и допуни; и наиме да у исти речник уђу све речи и све оразе из оних партија, које ће се из латинских класика у гимназији читати. У Београду, 5. Новембра 1881. С поштовањем ј!ован ^орђевит, проф. учит. ШК0Л9.

За тим се прочита реФерат члана Савета Јов. Туромана, о истом делу. Његов реФерат гласи : „Главном Просветном Савету Према одлуци Главпог Просветног Савета, донесеној на 70. саетанку, 30. Септембра т. г., дат ми је Исаиловићев латинско-сриски речник на преглед и оцену с тим, да колико је могуће пре изјавим своје мишљење о томе: да ли да се тај речпик прештампа тако, као гато је, или да ли да се пише нов латинеко-српски речник е погледом на садању употребу. Исаиловићев латинско-српски речник ја већ поодавно добро знам. Сад сам га услед позива главног проеветног Савета на ново разгледао и нашао сам ово: 1 Речник овај нема многих и премногих најглавнијих речи римске класичне прозе и поезије. А има врло многе речи, којих нема ни у једном од оних писаца римских, што се обично у гаколи читају, којих нема у Цицерону, Цезару, Непоту, Салуетију, Тациту, Хорацију, Вергидију и Овидију, којих шта вигае нема ни у оним иисцима, гато се после поменутих аутора обично за приватну лектиру препоручују, а то су прозајици: Курције, Плиније млаћи (писма), Квинтилијан, Јустин, Аврелије Виктор, Еутроније, и песници Плаут, Те97 *