Просветни гласник

776

ЗАПИСНЧК ГЛЛВНОГ ПРООВЕТНОГ САВЕТА

ренције, Еатуд, Тибул, Проперције а Федар. На , ирвих 15 лиетића има у Исаиловића око 500 речи. Од ових 500 речи има их 170, које се налазе највише у делима светих отаца, Тертудијана, Августина и других ; а којих, као што рекох, нема ни у једном од поменутих класичких писаца римских. Тих 170 речи ево : аћас1ж, ађаекж (из), ађђаз, ађђаМа, ађес1о, ађћЈето, ађћогезсо, ађћог4ог, аМеси1а, аћМ§пв, аМи§ - о, аћшг§о, аћ1аск>, аћ1а(1иеаћ1о, аћ1а^иеаћи8, аћ1аИо, аћШог, аћИдигШо, аћћ§ип1ог, аћИп§ - о, аћ1осо, аћ1иттт, аћта!ег1ега, аћтог(1ео, аћна!о, аћпесо, аћпе^аИо, аћпе§аИуи8, аћпе^аћог, аћпоЛо, аћо1е^ас!о, аћо11а, аћотшаМћз, аћот!пажктз, аћоиппа^^о, аћотШаШб, аћот1П08118, аћопог, аћогМог, аћог1Шо, аћог1ит, аћгоЛо, аћго§'а!ог. аћвтзе, аћбс18810, аћзсопсШог, аћа^опзт, аћзсопзог, аћ8ес1и§, аћзергеп. аћвепИуив, аћзепМ, аћзШо, аћ8Јп1ћИе8 , аћвЈиЉЈит, аћвИив , аћзоЈезсо, аћзопо, аћвогрНо, аћв^аиИа, аћз1оп]иео, аћв1гас1М, аћзћчп§о, аћ8ие!ис1о, аћзитћо, аћзигсШаз, аћипгкИо, аћи8Гуе, асас1а, асаепа, аса!ерће, асап1ћа, асарна, асарпиз, асагоп, асагиз, асаћаНв, асаИит, ассап^о, ассеисИит, ассепНипси1а, ассер!а!ог, ассевзШШа, & п севвШИИаз, ассеваоппв, ассаа, асс1 (1еп11а, ассИо, ассЛатИо, ассНпиз, ассо^позсо, ассгетеп1:ит, ассићг ћаНз, ассићЛопиз, асситиШе, асситићпИо, асерћа* 1ив, асећо, асе1из, ас1а, ас1апа, асЈсиЈа, ас1си1апиб, апШ1ав, асМикв, астовив, асориз, аспТоћив, ас1аеи8 асИозиз, аспапи8 ( асиЈа, аси!а1ив, аскд^его, ас1а§тт, аЛагезсо, агМопто, асМопшзсо, асМићИаИо, ас1егго, ас1евсо, абевсМт, ас1ехре1о, абћаевИаИо, ас1ћа1о, асћасиМг, асЈЈпфМо, асНисМ, ас1т81ог, а(1тУ1сет, асНићео, асНисНса1М, ас!ш§о, асНигаНо, асНига1оп 'и8, а<Ни1ив (ив), асПасгутог, асПатћо, а(Ш§;а1М, асШ§а1ог, ас1Н§-а1ига, асШбЈо, асПићезсо, асШтив, асћпео, аЉтзвог, ас1т!88ига, аЛтЈвзиз (из), ас1тос1и1ог, а<1тоепЈо, а<1тош1опит, асћпогзиз (из), асНиикео, а(1иауз§о, асМЈвив (из), ас1по1а11ипси1а, ас1по1а1ог, а<1пиММ, аДштИаИо, ас1штИа1ог. Еад би се овакој ревизији подвргла цела књига, може се преиа овом миелити, колики би неброј оних речи изишао, којима нема места у латинско-српском речнику, који је за школску потребу. 2. Фразелогије, која је најглавнија страна сваког речника, тако рећи. нема. Примера ради уз-

мимо само једну једину реч нпр. аштиз, па погледајмо, како је у Исаиловићу истумачена. Ево како: „Аштив 2. м. душа ; мнсао, разумг, расположен1б духа, унутрашн& осећан!, памлгствоваше, памтен'ћ, чуветво, наклоноств, волн, охота, желл, лакомоств, дрзновен1е, см1лоств, храброств, увеселен1б, весел г ћ, задоволветво, животђ , природно своиство." А сад погледајмо, како та реч апшшв треба да је од прилике истумачена у речнику, који је за школску потребу: аштиз, 1. т. душа, дух; ћото сопв1а1 ех ашто е! согроге; аћсш §-егтапит езве рагНег ашто е! согроге; ЈттогШИаз апћш, ае§го1аМопев, тог!л, тоШв, рег1игћаМопев ап1т1 (душевни), аслез апћт (оштроумље), а§'Иаге аМ^- ап1то , гери!аге сит атто , уоМ1аге аћрћ (сит атто, 1п ап1то), соизЈДегаге а1д<1 111 или сит ашто, сМНћегаге сит ашто, уегзаге аћр! 111 ашто, размишљати о нечем; аМ<1 ашто соШ^еге, те<Н1ап, сегпеге, сМситврЈееге, сотргећепДеге, соп1етр1агЈ, 1иб1гаге, ргозр1сеге, уМеге духом обухватити нешго, разматрати нешто ; апћпо а1дс1 ргаесјреге представљати себг; нешто у напред ; асНпћеге, а<1с1исеге 1гапвГегге, а11еп(1еге аштит ас1 аМ<1, ас1уег1еге (асНсеге) ап1тит аћсш га или а(1 а1^(1 обратити своју пажњу, мотрити на што, 81а1иеге а1ср1 сит ашто или арис1 аштит зиит, ћаћеге 81а1и1ит сит ашто е1 (1еНћега1ит у себи одлучити; ап1то аедио (аеди10ге, аедиЈ881то), аМ<1 1'егге или 1о1егаге равнодушно сносити нешто; ашишт гет111еге аћ аНциа ге нечега се проћи ; аштит апсЈрИет ^егеге 1п1ег, репс1еге атт18 (ашпп) колебати се, бити неодлучан; апћпо (Мбсеге, вићтШеге аттит (аштов) духом клонути ; аштит ћаћеге т апшв мислити само на оружје; тсМсеге аштит или т аштит одлучити ; екеге аМ<1 ех ашто рзбити нешто из главе; аштит а1ов ассеп<1еге, ЈиеИаге, 1гп1аге ас1 аћц! нодстицати кога на што; аштиз аћри геНпсри!, ашто Нидш онеевеенути; ап1тит а1сз 1ае1Ша (1пб1Ша) аШсеге некога обрадовати (ожалостити); оИовив аћ апћпо безбрижан; — срце (највише у преносном смислу): таМв аштив срце опако; ашто ап§1,1гетеге ашто, аЦ(1 аи§Ш аштит стрепити (зепети) у срцу ; апћш те1ив, 1ћиог; аштит утсеге; ех апјто с1Ш§-еге, сНсеге е1с. од свег срца, искрено миловати итд.;— аамћење: отша