Просветни гласник

у м н о в л с

П 11 'Г А Њ Е

скида нормалног курса. Ваља само погледати на стање нашег знања, па да се уверимо да је истипа што мадо час рекосмо. Пре, но гато се метод васпитања доведе у сугласицу са развитком способности, нужно је бар колико толико објаснити себи како се развијају те способпости. До сад смо у том погледу стекли само неколико општих појмова. Ти општи појмови треба да буду разрађени у поједпностпма, треба да се претворе у безбројну колпчину сиециФичких поставака — ире, но што узмогнемо рећи да смо овладали науном, на којој треба да се заснује вегитина васпитања. А онда, када потпуно буду објашњене комбинације духовних сила, остаје јога да се од мпогих путева, гато воде вежбању тих сила, пзабере пут, који се најбоље слаже с природним начином делања тпх сила. Очевидно да се пе може ни претпоставпти, да су и најбољи од панхих метода обучавања — истински методи, или да су се бар приближили томе. Имајући иа уму ту разлику међ принципима п међ практпчиом сграном Песталиоцијеве системе, и уважавајући нанред спомепуте узроке, због којпх практична страна мора да има својих недостатака читалац ће разумети прави значај оног незадовољства, гато су га исказале неке личности поводом те системе; он ће разумети, да остваривање Песталоцијевих идеја још напредује. Алп ако би, на оспову реченог, нретпоставио, да је то остварање још немогуће, и да за сада све силе ваља употребити на претходна Еспнтавања — то ми одговарамо, да, ма да је немогуће да се достигне савршенство у сугатини и облику васпитних нланова, док се не изради рацијонална психологија, ипак је могуће емнирички приближити се савргаенству, уз помоћ неких руководних цринципа. Да би био приуготовљен пут за даља испитивања, ми ћемо поситно да изложимо те нринцппе. 0 некима од њих ми смо до сада већ говорили, више или мање ; али није никаква шкода издожити ах овде ноново у логичкоме реду. 1.) Људи су се вазда, више или мање, слагали с истином, да при васпитању ваља ићп од простога сложеноме; истина, то је вршено не потиуно свесно, и начело није ни најмање систематски примењнвапо. Ум се развиЈа. Слично свему гато се развија, он од једнородног прелази разноврсноме ; а нормална система васпитања треба да буде објективна копија тог субјективног ироцеса, и да иде истим путем. Сем тога, при сличном тумачењу излази на видик, да је примена те Формуле много пространија, но што се чини на први поглед. А то с тога, што основа исте Формуле тражи, да се од простога сложеноме иде не само у излагању појединпх врста зиања, већ и у излагању целокупног знања, узетог као целина. С почетка ум

се састоји из мало раднпх способности , доцније излазе на видик и друге способности, и тек на послетку видимо једновремену радњу свију способностн; из тога следује, да учење треба да отпочне с малим бројем предмета у исто време, и потпуно да дође до свију предмета. Васпитање треба да прелази од простог сложеном не само у нојединостима, већ п у целинп. 2.) Развпјање ума, слично сваком другом развијању, јесте нрелажење од неодређеног одређеном. Еао и сав остали организам, мозак је развијен тек с нунољетногаћу ; у колико је перазвијен, у толико и радњама његовим не достаје опредељености. Према томе, као и први покрети и први покушаји говора, тако су и први утисци на мисао крајње неодређени. Као нтто се нз детпњег ока, које с почетка само разликује светлост од мрака, развије временом око, ко.је тачно разлпкује величине, боје , ситнице облика тако и ум, у целини и у свакој поједипој способности, отиочиње грубим разликовањем предмета и појава, п црелази све већој тачности и одређености у том погледу. Наши методи и курсови васпитања треба да су сагласни с тим општим законом. Увести тачне идеје у необрађен ум било би пемогуће, и, ако би бага и било могуће, не би ваљало тако чинити. У ранијим годинама можемо, до душе, саопгатити оне речи п реченице, у коЈе су обучене те идеје; и наставипци који обично тако и раде, мисле, да кад су те Форме тачно научене, да су тада задобивене и идеје, чпји су израз те Форме. Али неколико питања само, задатих ученику, доказаће противно. Впдеће се да он сиомиње речи, чија значења врло мало или ии мало не нојима, или ако и има неког разумевања, то је веома мутно. Тачна опредељења, својствена савршенијем знању, доступна су у толико, у кодико намножавајуће се искуство даје материјада за одређене појмове, — у колико се посматрањем из године у годину, дознаје за мање опазне атрибуте, којима се одликују предмети и процеси, до тог доба мешани међ собом, — у колико свака врста предмета и нојава постаје добро позната, путем понављања истих слу чајева, — у колико се у уму тачно молсе да одреди узајамно утпцање многобројних односа једнпх на друге. II према томе, у васпитању морамо се задовољити , с почетка , најповршнпјим појмовима. Ми смо дужни старати се, да те појмове поступно објаснимо, олакшавајући задобијање искуства, које би у почетку исправљало најгрубље ногрешке тих нојмова, а доцније остала, мање значајна грешења. В.) Начедо, да при својим декцијама треба да почињемо конкретпим а да завршујемо анстрактним, изгледа да је у пекодико понављање првог од претходних принцииа. Ади инак треба га споменути, ма-