Просветни гласник

780

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

уређењу основаих школа, поред проширења година учења и сталног стручног надзора, односи се на уписивање деце за школу способне и дорасле. И одбору је са свим увиђавно, да се школска обаве?а не може за сад од један пут декретовати. Томе су на путу многобројне сметње, а на првом месту : оскудица нространих и удобних зграда школских и оскудица у наставничком особљу. Па ипак не треба ни мислити ни говорити о ширењу образовања у маси народа, ако се законом не нареди, да се од сада и дуже иде у основну школу и да се више деце учи у њој. Све донде докле школу буде походила само г | 7 или Ч в од оног броја деце која су у узрасту за школу, не можемо се надати да ће ее и најелементарнија писменост одомаћити у нашег народа, а камо ли да ће се достићи који виши ступањ у образовању масе народне. Оваковрсни захтеви времена и народних потреба, међу којима не треба сметати с ума и велике захтеве уставнога живота, који доноси са собом да представници народни решавају и најпретежнија питања која се тичу целе земље и држапе, налажу нам да што озбиљније размислимо о начину како да из основних школа изиђе што већи број народног подмлатка образован и спреман за гра1)ански живот и за вршење толиких дужности у друштву. Потписани одбор дуго је размишљао о том питању и најпосле морао је сам себи признати, да је мера, која се у предлогу износи, поред све лепе тежње, да се школека обавеза зазеде онда кад то буде могућно, недовољна за оно чему се тежи и чему се мора тежити самим овим законом. Ако се остави месном школском одбору, да он сам, по свом нахођењу, без икакве норме, упиСЈЈе у школу децу коју хоће, онда се порађа велика сумња, да ли ће се тим путем доћи до већег броја деце него што се данас налази по школаиа. По најповршнијем рачуну у нагаој земљи мора да има више од 200.000 деце у узрасту од 6 до 12 година, а од тог броја једва се *| 7 налази данас у школи, и то може бити само у почетку, а не и на измаку године школске. Ако би тако остало и даље, не бисмо никад ни до века дошли да имамо бар половину — 50°| о — писмена света у своме народу. За то је потписани одбор

нашао за добро и потребно, да изрече бар једну норму, по којој ће се упиеивање деце предузимати, и он је то учинио додавши на свом месту у чл. 32. да дотични одбор школски има сваке године уписивати у школу бар половину од оног броја деце која су дорасла за школу, остављајући да се може ићи преко тог броја евакад кад за то има простора у згради школској. На овај начин одбор се нада да бисмо за кратко време — најдаље за 9 годмна — могли имати по школама најмање 100.000 деце. За таЈ број деце потребно ће нам бити 1300 учитеља, дакле 400 више но гато их сада имамо. 400 нових учитељских снага могу две учитељске школе, с оеталим заводима из којих ће се још дуго примати кандидаги учитељски, даги за 7—8 година, поред свега онога што огпада од броја наставничког особља услед умирања, давања оставке, отпуштања из службе итд. Кад се дакле остави рок од 9 година, за остварење ове мере која се предлаже, онда је ту могућност доста очевидна да ће се у току тог времена подићи и потребне школске зграде и имати довољно учитеља за васпитавање 100.000 деце школске. Водећи дакле рачуна тачно о опоме пгго се може и не може остварити, одбор је ставио у прелазно наређење, да се овакав начин уписивања деце у школу има извести у року од 9 година, и он је уверен, да ће се учинити знатан напредак у народној просвети, ако се ово за предложено време потпуно оствари, као шго су сви изгледи за то. Свакако не сме се само остављати случају и доброј вољи појединих нижих власти школских , да оне ириводе у школу онолико деце колико оне хоће, јер у таквоие раду не би било ни тачно обележене цељи којој се има тежити с установом освовне гаколе, нити би било икаква рачуна да ће се нешго за одређено време одиста моћи и морати посгићи. Нека ее само, према предложеној норми, буде својски настојавало, да половина за школу дорасле и способне деце доиста походи у школу и ми или нагаа деца доживећемо на скоро да видимо у Србији потпуно остварену и општу обавезу гаколску. III Ученици У овом одељку остало је скоро све онако како је у предлогу закона. Две-три измене које су учи-