Просветни гласник

ЗАПИСНВК ГЛАВИОГ 11РОСВЕТНОГ САВЕТА

779

нам времена; то ће накнадити сам известилац Овог одбора, усмено, ириликом претреса појединих чланова овог законског пројекта у седаицама саветским. Мотивацију главнијих измена и допуна износимо по одељцима као што су у пројекту закона. I Задата!? и састав основних шЈ^ола 1. У овом одељку потписани одбор нашао је пре свега за потребно, да у члану 3. предложи да се са свим изостави трећа алинеја, која говори о томе каке нижа основна школа може опстати и без четвргог разреда. За ову измену руководили су потиисани одбор ови разлози: Судећи по духу којим је задахнут цео предложени завон о основним школама и водећи озбиљнога рачуна о ономе што народу треба у погледу његовог умног и моралног образовања, потписани одбор нашао је, да се и предложеним законом и уелед обзира на време и потребе наше мора ићи за. тим, да се у народном образовању посгигнешто нам је најпрече, а то је: да се од сад у нашој оснонној школи и дуже и више учи и да од сада много већи број народног подмлатка походи ону школу која је у етању да му да образивање потребно за живот и опшге интересе друштва у коме је. Ово двоје захтева непобитни интерес народног образовања, ако смо ради да учинимо што за образовање оног великог дела нашег народа који не тражи већег школовања него што га може дати основна школа онаква каква треба да је према захтевима времена и народпим потребама. Нема сумње и предложеним законом иде се на то, да се прогаири учење по основним гаколама, и то му је једна од главнијих тежња његових; али како се у у последњој алинеји иетог трећег члана гели, да ће се и ниже и вигае основпе гаколе отворати „по могућноети, чим се где потребни за њих услови испуне", то је лако предвидети, да ће проћи Јога доста времена докле добијемо свуда и ниже, а камо ли и вигае оеновне школе. Внајући како се тешко нешто ново чогварава, кад сам закон иде

ча руку да се без њега може бити, потписани одбор налази за преко потребно, да се овим законом учини одмах, ако ништа вигае, а оно бар један корак у напредак, т. ј. да се каже , да нижа оеновна гакола мора имати сва четири своја разреда. То ниЈе ништа нпого и може се остварити одмах на годину, јер за то неће требати ни учитеља ни зграда више, или ако и устреба нешто мало, даје се поетићи врло брзо и лако. Међу тим завођење бар једног разреда више знатно би прогаирило основну наставу у прилог народног образовања, које је — као што је познато — у нас на врло ниском ступњу. Да се не би дакле појединим опгатинала давало повода да се изговарају на ово и оно, не треба у закону да постоји то повлагаћење, да нижа основна школа може бити и пепотпуна, него нека је у том погледу закон јасан и одлучан, тим пре, што инак остаје пета алинеја, која дозвољава, да се и ниже основне школе отворају онде где буде могућности за отворање. Ово што потписани одбор предлаже, на сваки начин не може бити претерано. него је ва против врло скр^мно, кад се узме на ум, да данас у свима напредним земљама нема основне школе без 6, 8 и 9 година обавезног учења. То је нут којим морамо и ми поћи, ако доиста желимо, да целокупни народ дође до оног опгатег образовања које је данае без поговора св^коме потребно. 2. У члану 5. учинио је одбор само ту измену, што је поред ернског језика додао и књижевност, и поред краснописа и цртање, из разлога што је и потребно а и могућно то двоје предавати у оеновној школи од шест година учења. 3. За чланове 12. и 13. предлога одбор је нагаао за умесно да их изостави, налазећи, да становници друге вере који живе у Орбији и који не би хтели слати скоју децу ујавне наше школе могу своју децу гаколовати у приватним школама, по нарочитом одобрењу министаретва просвете. II Ш1^о.лс^а општина и њене дужности У овом одељку потнисани одбор нашао је врло мало гата за мењање. Најглавнија измена, која управо и даје главни карактер целом овом новом