Просветни гласник

871

где је амбис око кућа толики да мати мора дете да веже да не падне, нема се шта купити за школу. За то власт мора и треба да се задовољи с мањим, т. ј. с оним што има. Ст. Д. ПоиовиКу изгледа, према овом говору, као да Главни Просветни Савет у своје време кад је она правила прописивао није мисдио на оно што може и не може бити. Претпостављајући, да то није случај, и да се у већини случајева може наћи и купити онолико земље колико школи треба, он је за то, да остане по одборској измени. Гди се пак покаже савршено немогућно, да уза школу има мало земље, ту ће се морати одступити од законског прописа, као и иначе. Др. Л. Докић напомиње, да је много важније, да се за сваку школу одреди што земље, почем је то за децу потребно, но да учитељ мора имати један дан орања, јер за ово му се може дати накнада ако земље у натури нема, а за оно не може. После тога, Савет, с 11 противу 3 гласа, усваја тач. 2. чл. ?5. по одборској измени. Прелази се на 3. тачку Савет је усваја по одборској измени. Прелази се на 4., 5. и 0. тачку. Савет их усваја све редом по министарском предлогу. Прелази се на последњу алинеју чл. 25. по министарском предлогу и одборској измени. Савет усваја последњу алинеју чл. 25. по министарском иредлогу. Прелази се на Члан Т6. по министарском предлогу и одборској измени. П. С-рећковић противан је предложеној редакцији, јер нормално је што се људи жепе и по томе женидбом не може нико изгубити оно на што има права. Ст. Д. ПоиовиК изјавл.ује, да је у одбору био такође противу тога, да се учитељима и учитељкама, кад су муж и жена, не даје потпуна накнада за стан и огрев. Наводи примера, како београдска општина и др. дају потпуну накнаду у новцу и мужу и жени, а како друге општине, као: пожешка и др. неће то да даје. У самом министарству просвете некад је досуђивана учитељима накнада а некад није. Да тога више не би било, добро је што се ово хоће законом да регулише. Исто тако потребно је, да се назначи да и она учитељка које муж као чиновник има стан у натури, има права на накнаду у новцу.

Др. Л. Докић мисли, да само у оном случају, кад општина има довољно станова у натури, а учитељка која се уда за таквог чиновника, који такође има стан у натури, неће да га упоребљава, нема права на накнаду, а у сваком другом случају да има Ј. ПециЛ наводи, како пољски чиновници имају стан у натури и како оиштина свакој учитељци ко.ја би се удала за таквог чиновника може казати: и то је наша кућа, ето ти ту све забадава, па седи. Због овога бивало је доста спорова и сад се предлаже да се то законом регулише на тај начин који ће бити правичан и по општине и но учитеље и како може Народно Представништво одобрити. Св. МилосављевиА. такође је за то, да учитељ имч накнаду у новцу онда кад оиштина нема станова у натури, а кад има онда да се мора задовољити станом у натури, па макар имао са женом два стана. А. НииолиИ мисли, да ово што се по закону учитељима даје бесплатан стан и огрев, саставља учитељеву награду која се не може крњити. Накнада за стан и огрев учитељу мора се дати чак и у опом случају, кад би учитељ имао своју кућу. Кад је било до | сада случајева, да су општине у оваквим приликама оспоравале право накнаде учитељу, треба то право ујамчити законом. Ако пак и учитељ и учитељка имају стан у натури, то, почем седе заједно у једном само стану, нека су власни издати једну кућу под кирију. Ст. Д. Поиовић напомиње, да је о давању општинске куће под кирију у оваквим приликама било речи и у одбору, но да се нашло за боље, да се о томе ие говори у закону, почем би се отуда могли порађати чести сукоби између општине и учитеља, нарочпто кад би какав иеуредан кирајџија јако оштетио општинску кућу, па је не хтео оправити и т. д. У остало.м овде се у оиом члану говори само о накнади за стан и огрев: и по томе претпоставља се, да ово важи само за оне случаје, кад општина нема да да учитељу стан у натури. Ако ли има, а учитељ или учитељка налазе у свом интересу да их не приме, онда нека се погађају како знају, било да се један стан даје под кирију, било иначе; само нека сео томе у закону ништа не напомиње, почем би било теретно за општине код своје куће давати накнаду у новцу. II. СрећковиИ наводи, како и у Београду има неких чиновника који имају стаи у натури, а имају и своје куће, па им иико не оснорава право да издају своје куће под кирију. Известилац напомиње, да је према овом члану правило, да учитељ има стан у натури. Шта ће се радити, кад општина има стаиа за обоје: хоће ли се собе проширивати и састављати или ће се за један стан 109*