Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

Ст. Д. Поаовић на првом месту скрећс нажњу, како је по министарском предлогу остављено школском одбору, да он, према меслим приликама, уписује колико хоће деце у школу. Одбор у свом извештају исказао је своје страховање, да код таквог законског прописа не остане све по староме. Ако остане овако као што је у предлогу г. министра , онда неће бити никакво чудо, ако минимум од 40 ђака буде уједно и максимум. Што се гиче неправде, о којој је говорио г. А. Николић, таје само диј;)лектички вешто представљена. По себи се разуме, да сва деца која се упишу морају ићи у школу, и да ће ее силом гонити у школу, и то не 3 године као до сада већ п^них 6 година, ако хтедну извлачити се од ове дужности идења у школу. Ако сад има какве неправде у томе, што ће се неки, према попису , гонити у школу , а други неће , онда има неправде и онда , кад се само 40 деце узима у школу, јер и ова морају читавих 6 година да се уче и муче, а сви други што нису ушли у списак могу седети мирно код куће. Ако је та неправда доиста таква, да се сносити не може, онда је најбоље наредити: или да сва деца морају у школу или да се нико силом не тера, већ ко хоће по драгој вољи својој. Али нити се ово прво нити ово друго примити може, а тако исто не може се оставити ни школском одбору на милост и немилост, да он, по свом нахођењу, нописује колико хоће. Ако би тако остало, онда никад ни до века не би се доживело да сва деца нашег народа или бар половина буде школована, већ бисмо једнако гледали, како се по школама учи само ! |, или Ч од оног броја, који и живи и расте у народу. Ми немамо по школама данас више од 30 001) деце. А где су оних 1/0—180 000? Ко се брине за њихово образовање? Ми немамо данас више од 8°/ 0 нисмена света. Кад ће они 92°/ 0 бити вична књизи и науци? Ко хоће сигурно напред да корача, тај мора имати компас у руци, тај мора једнако имати иред умним својим очима велику цељ којој тежи, а не сме се поверавати и ослањати на случајне прилике и неприлике. -Зато без утврђеног процента никако не иде, па ако је 50 велики, нека се смањи и на 40, а временом нека се повишава, као што напомену г. др. Валента. Ваља само удесити, да се попис врши правично и ту би требало наредити да се не узимају само деца сиромашних родитеља, већ равномерно. Уз то, као што је већ на другом месту предвиђено , општина ће се бринути за набавку школских потребица деци сиромашних родитеља. П. СреКковиК држи, да је школски одбор дужан позвати дечије родитеље да добровољно дају децу у школу. Ако се на тај начин не напуни број 40, онда нека се оно што недостаје узима погшсом.

Известилац др. БакиИ налази , да би боље било, кад би се школска обавеза могла потпуно остварити; али налази да то не може бити у нас још ни за 50 година. Међу тим онај број који одбор предлаже, може се примити, јер за 9 година моћи ће се спремити и више учитеља и више зграда школских. О свему овоме одбор је иа свом месту предложио извесне мере. Добровољна школска обавеза није се нигде могла извести, као што се ни обавезна служба војна није могла драговољно већ путем закона извести. Пруска је у почетку овог века и у једном и у другом показала пут којим ваља ићи и данас видимо да је обавезна војна служба свуда, а обавезна настава у впше држава, заведена. Предлог одборски неће доћи у судар с чланом 17., јер по овом закону дужна је половина за школу дорасле деце ићи у школу. 'Гако н. пр. ако у једној општини буде 80 за школу епособне мушке и женске деце, школски одбор мора уписати 40 ученика у школу. Према чл. 17. може та општина имати своју засебну школу, а ако је не може сама издржавати, онда мора њих 40 ученика слати у оближњу школу, но у сваком случају мора псловина ићи у школу. Ако се предложени проценат не би за села усвојио, онда нека се усвоји бар за вароши и варошице , да сва деца иду у школу , јер то се може врло лако остварити. На послетку примећује, да би неправедно било, да само деца имућпих родитеља иду у школу а сиромашна деца да остану без школовања. Вл. КариК предлаже, да се дебата о овом члану продужи на састанку који иде. Савет одлучи са 7 противу 6 гласова да се на овом састанку реши овај члан. Председник ставља на гласање члан 32. по министарском предлогу. Савет са 7 противу 3 гласа (двојица не гласају) не усвоји овај члан. Затим иредседник ставља на гласање 32. члан по одборској измени. Савет с 5 противу 5 гласова (двојица су међу тим отишла) усвоји овај члан по одборској измени.

САСТАНАК БХХХ1Х 21. Децембра 1881 год. у Београду Били су: председник др. Ј. Панчић и потпреседник Ј. Пецић. Редовни чланови: П. Срећковић, арх. Дучић, арх. Нестор, др. Л. Докић, др. Ј. Валента, М. Миловук и др. В. Бакић. Ванредни чланови : Ј. Туроман, Љ. Ковачевић, Б. Тодоровић, Вл. Нарић, А. Ннколић п Ђ. Тешић. Привр. деловођа Стеван Д. Поповић. Помоћник деловође Влад. Карић. I Прочита се протокол 88. састанка. Савет усваја.