Просветни гласник

876

води како има гхослужитеља при школама који својим понашањем служе на саблазан деци, али како налазе људи који им држе страну, то се не могу истерати из школе поред свег настојавања учитељевог. За то тра жи, да се учитељу да власт да може примати и отпуштати млађе, као што је то дато и другим старешипама школским. Известилац напомиње, да није практично оставити учитељу да сам прима и отпушта послужитеља, јер се послуга даје рад школе а не рад учитеља. Зато је боље ово оставити одбору, па овај нека се споразумева с учитељем и учитељ с њиме. П. С-рећковић потпомаже г. Љ. Ковачевића наводећи, да учитељ не треба да трпи у школи скитницу, док се одбор не смилује да га отпусти! Ј. ПециК напомиње, како је по селима врло тешко с послугом. Има случајева да кмет или општински суд одреди, управо њчтера, некога који ће служити у школи, или да се узме какав дошљак или онај који нема откуд порез да плати или своју породицу откуд да издржава. По селима у опште нема згоднпх људи за послугу школску. Ако би се примање и отпуштање послуге пренело на самог учитеља, могло би се десити, да учитељ у читавом селу не нађе човека за то. Да не би школа остала без послуге , и да не би сам учитељ морао дангубити, боље је оставити то целом одбору. Љ. КовачевиК примећује, да са својим предлогом није мислио, да учитељ погађа послужитеља, већ да то буде одборско у договору с учитељем, а учитељ да је властан у свако доба отпустити га, кад нађе да то захтева интерес школе. Ст. Д. Поиовић држи да ово питање није тако важно да о њему треба толико говорити. Како има кривице и до једне и до друге стране, то је најбоље оставити овако као што је одбор предлож^о, да учитељ предлаже кад треба кога примити а кад отпустити, но цео одбор да донесе своју одлуку о томе и да одреди плату послужитељу, тако да се може наћи пристојна и погодна послуга, а не ма ко за 12 и 15 дин. месечно. Др. Л. ЛазаревиК предлаже, да се стави, да школски одбор мора отпустити послужитеља на захтев учитељев. После тога Савет с 9 противу 5 гласова прима тачку д. чл. 31. одборских измена. Прелази се на тачке ђ и е, и Оавет усвоји обадве. Последњу алинеју члана 31. усваја Оавет с изменом речи : место ђшколском надзорнику« „министру иросвете."'

Прелази се на члан 32. одборских измена. Арх. ДучиЛ предлаже, да се реч » неодложне « замени речју »преке«. Савет усваја тај члан с изоставком последње алинеје и исправком речи » неодложне » речју »преке«. Прелази се на члан 3 5. по министарском предлогу. Савет усваја овај члан. Прелази се па Члан 36. по министарском предлогу. Др. Валента понавља свој предлог одпрошлогсаст'анка на коме није решен, да се реши на овом месту, т. ј. да се законом нареди, да свака општина уступи један део својих земаља н. пр. или '/. 10 школи на њене потребе. УБ. КовачевиК предлаже, да се не дебатује о овом предлогу, почем је о њему доста говорено, него да се одмах реши. А. НиколиК палази, да је предлог г. др. Валенте пао Фактички, и ако о њему није Формално гласано. Др. Панчи/г мисли, да би предлог г. др. Валенте наишао на велики отпор, кад би се народ натеривао да откида од општег имања и даје школи, кад иначе сноси све терете којима се подмирују редовне потребе школске. Ј. Туроман налази, да би овај предлог имао смисла у туђој којој држави. н. пр. у Аустрији, где саме општине плаћају учитеља и издржавају школе, а овде није то потребно. После тога, Савет усвоји чл. 36. с одборском изменом. Предлог др. Валенте не усвоји се с 9 противу 2 гласа.

Прелази се на Члан 37. по министарском предлогу. Др. Валента предлаже рок од 10 година за који се ово има извести, а да не стоји овако неодређено; »министар је овлашћен« »и докле то не буде могућно«. Вл. КариК напомиње да се може десити, да неки ђак, после свршена 4 разреда, оде у гимназију, али да тамо не остане дуго већ може бити 1—2 месеца. На тај начин он се извлачи од дужности похођења V и VI разреда основне школе. За то предлаже да се на свом месту стави, да сваки такав мора остати у гимназији најмање 2 године дана. Љ. КовачевиК и Ст. Д. ПоиовиИ потпомажу предлог г. Вл. Карића.