Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

После тога Савет одлучи да члан 37. има гласити: кСвако дете које живи у Сроији дужно је аоходити гиколу кроз шест година. ио одредбама овога закона. Од ове оиште дужности школовања у основној школи ослобођен а су деца која ио свршеном 4. разреду основне школе оду у средње или друге стручне школе и тамо иробаве најмање две године. Министар « (и т. д. по предлогу.) Прелази се на Члан 38. ио министарском предлогу и одборској измени. Ј. ПециК напомиње, да је и до сад било онако како предлаже одбор и да према томе не треба много говорити о овоме. Др. Валента држећи се свог гледишта. да постоји разлика између вароши и села налази, да по селима треба примати децу у школу и до 12 година узраста, а по варошима не треба да су старија од 10 година. Известилац објашњава, да је одбор узео највише 11 година, једно из обзира на децу да се ие би од старије кварила, а друго и с обзиром на гимназије, где је прописан највећи узраст од 15 година за примање. У осталом ово вреди само за почетак, а доцније ће се угшсивање предузимати редовно према минимуму узраста. А Николић напомиње да највећи број варошке деце иде у гимназију, дакле већ по свршеном 4. разреду основне школе, а с навршеном својом десетом годином. Како су у том узрасту деца махом још доста неразвијена за слушање гимназијских предмета, то би требало, сагласно с министарским предлогом, усвојити, да и по варошима као и по селима полазе деца у основну школу с навршеном 7. годином. Што се тиче максимума година , усваја 11 година , но одборској измени, и за вароши и за села. Известилац примећује да новије гимназије у Немачкој примају баш млађу децу и да многе не узимају децу из основних школа, него имају своје припремне разреде где се деца уче као и остали гимназијски ђаци. А. НиколиК одговарајући известиоцу, вели, да нам се у овоме не треба обзирати на Немачку, јер он за ово што говори има дбвољно искуства. Једна година старијег узраста коју он тражи јако би олакшала деци у гимназији, као и наставницима, наставу, а деца сама не би тиме ништа изгубила. Шта више у погледу на здравље дечије, боље је за децу, да мало доцније пођу у школу. Ст. Д. Поиовић одговарајући А. Николићу примећује, да је у целој образованој Јевроии усвојено, да

ВЕТНОГ САВЕТА 877

деца с навршеном 6. годином полазе у школу. Па и код нас се до сад тако практиковало и резултати су били доста повољни. У осталом задатак основне школе не треба одређивати према потребама других школа као н. пр. гимназија. Др. Л. У1азаревић је за одборску измену из разлога што се мозак дечији у основној школи бави највише меморисањем одређених предмета, а за то је дечија памет подесна; даље што је боље да дете раније изиђе из школе, да може што и кући привређивати, и најпосле што сваки родитељ има довољно маха и времена од 6. до 11. године да даје своје дете у школу кад хоће. Арх. Нестор примећује, да је имао прилике да види, како су неспремна у гимназији била она деца, која су пошла у школу од навршене 6. године. Таква деца до III разреда била су прилично напредна, али доцније тако су почела ударати натраг да су их престигла друга деца која су старија, јер ова лакше сносе терете који на њих наваљују. Према гоме, и ако има ретких изузетака, он је за минимум година по министровом предлогу. Љ. Ковачевић је за полазак у школу од навршене седме године из разлога које је изнео г. А. Николић. Што се неки говорници позивају на Јевропу, то је са свим друго нешто, јер ту дете расте у кругу писмених и образованих родитеља, који се старају за њ више но ми. Зато наше дете и није спремно у б. години да пође у школу. Аух. Дучић био би за разлику сеоске и варошке деце и жели да се тако и усвоји. Што неки вели, да се у овом питању не треба обзи >ати на друге земље, то не стоји, поглавито с тога, што је Факултативна способност за сву децу једнака. Известилац мисли да оно што је гимназији тешко долази не од неразвијености дечије, већ од незгодног наставног плана и неумешности наставничке. Зато и у гимаазији треба удешавати наставни план и средства према зрелости дечијој за V или VI разред основне школе. У осталом зна се да се варошка деца развијају раније но сеоска, јер имају прилике да виде много што шта, што им је доцније за наставу потребно. Кад дакле постоји разлика у ствари, за што се не би правила и у школи односно минимума година ? Исто тако постоји и то, да се женска деца брже од мушке деце развијају. Кад се поред тога узме на ум, како многи родитеЛ )И и сами желе раније дати своје дете у школу, онда је јасно да је одборски предлог уместан. После тога Савет одлучи са 7 противу 5 гласова да се чл. 38. министарског предлога не усвоји, а с толико исто гласова да се усвоји одборски предлог.

110