Просветни гласник

878

ИЗ ИСТОРИЈЕ МАТЕМАТИКЕ

Прелази се на Члан 39. по министарском предлогу и одборској измени. Савет усваја тај члан по одборској измени. Прелази се на Члан 40. Савет усваја тај члан. Прелази се на Члан 41. Савет одлучује да тај члан отпадне из разлога што продужне школе нису усвојене. Прелази се на Члан 4?. Савет усваја исти члан по министарском предлогу. Прелази се на Члан 43. Савет усвоји исти члан с изоставком носледње тачке и' заменом речи » оаоменом « место »укоролг«. Прелази се на Члан 44. и 45. Савет усваја оба члана. Прелази се на Члан 46. по министарском предлогу и одборској измени. Др. Валенга упућује на члап 14. који је усвојен и вели, да се ово што одбор код овог члана иредлаже не може прмити. Привате школе које одговарају свима законским прописима имају по члану 14. право издавања сведочанстава и онда како им се може наметнути обавеза, да њихова деца сваке године полажу испит у јавним школама? Ст. Д. Поиовић примећује, да је одбор то ставио једино у тој цељи, да би стао на пут давању деце у приватне школе, као и за то, да би се боље контролисали родитељи оне деце, која се попишу за школу, да ли они доиста испуњавају своју дужност према

школи. У осталом тако је у најновије време и у Францеској уређено. Ј. ПециК напомиње да има по овом закону приватних школа, с правом јавних основних школа, а и тога, да деца могу учити код својих кућа. Између тога двога треба правити разлику. Има деце болешљиве, која не могу да се уче у редовној школи, него код своје куће. Што одбор предлаже да се испит нолаже само на крају школске године, то није практично, него треба дозволити да се може испит полагати на крају првог течаја. Ово вред 1 нарочито за ону болешљиву децу, која кад оздраве желе поћи у школу. А. Николић налази да је смисао члана 46. такав, да се њиме чини услуга од стране дршаве приватним школама, дозвољавајући им да њини ученици могу полагати испат у јавним основним школама. То је само за оне који хоће да су сигурнији за оно што су учили у приватној школи. Што се тиче учења код куће, то не стоји под законом, и дете које се учи код своје куће може полагати испит кад год хоће и може према узрасту ступити у који хоће разред осн. школе. Према томе није потребно оно што одбор предлаже. Др. Валента скреће пажњу на последњу тачку овог члана по одборској измени и дајући свој глас за њу напомиње, како има родитеља који живе на страни и који спремају своју децу за школу. Зашто да се таквој деци, бар у почетку, не би према снреми дозволити могло да полажу из 2 и више разреда ? Ст. Д. Поаовић, напомиње да осим овакве деце, о којој говори г. Валента, има и такве, које долазе из других српских крајева у Србију или која за рана остану без родитеља, а тутори их не дају, из својих личних рачуна, никако у школу. Кад таква деца стану на снагу, она зажеле и прегну свом снагом да уче. Но како су зашла у године, не могу се школовати, ако им се не би дозволило, да према узрасту свом положе испит из два или више разреда. После тога Савет одлучи, да се члан 46. прими по министареком предлогу с додатком одборским: »0 изузецима од овог аоследњег за старију децу решава министар аросвете и црквени.х аословал

ИЗ ИСТОРИЈЕ МАТЕМАТИКЕ (НАСТДВАК)

II Архимед је, бесумње, највећи ђеније и највећи математичар старога доба; а као таквога, иознавало га је не само његово доба, исго и цотоњи векови, а у највећем стуињу данашње доба.

„И ма кодико да је велика слава Јевклидова, онет она пада у присенак пред Архимедом Сиракузанином , који се р^дио 287. год. пре Хр. вели Дрепер. А други један данагањи научењак вели: „Јевропа није могла ироизвести њему равна све до далас, за дае тисуће година"!...