Просветни гласник

ИЗ ИСТОРИЈЕ

МАТЕМАТИКЕ

879

БијограФија Архимедона остала нан је од Хераклида, који је живео у V. веку. Према свима подацима, што су нам о њему заостали, он је био сиромашног иорекла. Ео је био учитељ његођ, то јо непознато. Но зна се насигурпо, да је био у Јегипту, у земљи, која је под Птолемвјама научно и математички цветала. Прича се и о његовом бављењу у Шпанији. Као научне пријатеље Архимедове, којима он цриписује своје пој 'дине радове, могли би навести Зеуксииа, краља Гелона, Еонона и Доситија. Положај његов у Оиракузи, као месту рођења, изгледа више приватан, него званичан. Бар се нигде не спомињу државни послови, на којима је радио. Његово се име спомиње само у нојединим услугама , које је чинио краљу Јерону, као што је познато испитивање количине злага и сребра у круни тога краља, — но о томе ћемо доцније говорити. Најпре ћемо прећи математичке радове Архимедове,') а поеле ћемо се у кратко дотаћи и физичких и механичких радова његових, јер >'.е и у њима огледа његов велики математички дух, а они су га највећма и прославили; а најзад ћемо погледати и на свршетак његовог живота. Списи Архимедови важни су и за Филологе, јер су сви писани дориским дијалектом, а занима ЈУ у опште аритметичким , геометријским и механичким испитивањима. Да прегледамо најпре његове аритметичке радове. При посматрању бројних количина могли бисмо обратити пажњу на две врсте особина: на такве, које се односе на промене броја, у колико он ступа у свезу с другим бројевима да би образовао неки трећи ; и на такве особине, с којима је сам број престављен. Прва група сеобина обухвата рачунање познато данае под именом аритметике ; а садржина друге групе позната Је као бројна теорија. И Грци су имали овакву исту поделу, само што су они име „аритметика" употребљавали за бројно-теориски део, док за рачунски део имаЦху реч логистика. Аритметиком се ') Види: АгсМше<1 уоп бугакиз уогћ. ЛУегке, аиз ,1еш (Јпес1пзсћеп ићегаекг! ип<1 КгШзсћеп Ашиегкип§еп ђе^еИе! V. Егпе»1 1 \122е. 81га1зит1.

врло радо занимала не само старија него и мла1>а питагорова школа , којој се припиеује најважнији део њен. Налази се једно историски-математично дело писано у првом веку по Христу, које нам даје врло богате податке о тој старој аритметици. За логистику пак врло је мало података, па и од оних, што их имаде, није ни један потпун. ') Дуго је трајало, док су за бројне количине уведени општи символи, на које би се могле рачунске операције бар Формално сводити, и оно, што код старих налпзимо у овом правцу, само је недовољне садржине. 2 ) Често су се сдужили појединим одређеним бројевима при он.рацијама, но ту видимо врло велику разлику између једног примера и другога, обично налазимо само то, како се с једним примером ради. Ова тешкоћа расте још више тиме , у колико се вигпе различних бројева везују мећу собом на различнији начин. Објашњавање рачунања при упражњавању и учењу, није било са свим лако а писмено извођење ишло је још много теже. 5 ) К томе још треба додати и то, да је рачунање сгарих било у више прилика инструментално, и да је објашњавање рачунаљкв (КесћепћгеМ), која је за то употребљавана, било јасније усмено, него пиемено. Да су овакве справе за рачунање биле употребљаване код Грка, и да је њихов склоп био удешен за декадну (дееетну) бројну систему, довољна је напомена једног арапског пиеца Абакса. Објашњење декадне сиетеме и њену усавршицу с јединицама вишега реда налазимо у једном делу Архимедовом, које је иосвећено Зевктипу, и које носи наслов Основи рачунања у оиште. Кад разгледамо радове Архимедове, морамо признати, да је он био ') 1*. Р. О^ег <П п {*е г: ВеИга§е гиг (ЗебсМсМе <1ег бпесШзсћеп МаШетаНк, Шт, 1860. 2 ) Кад се развила рачунска писменост и кал су упоиотребљени знаци, с којима се данас сдужимо, види у „Просветном Гласнику" чланак: Из Историје Магежатике — аисменост и знаци. 3 ) Тада се већином употребљавала писмена из грчке азбуке. „Сам Птолемије за своја астрономска рачунаља употребљавао је аисмена као бројне знаке, као што је то код Грка био обичај; а рачунање, које би би било слично нашем рачунану с цифрама, код њега се не налази". (Види: Кве81;пегз бевсћкМе Јег Ма1ћетаИк, књ» I, стр. 33).

110*